Kuća Ines von Salome

Omanja kuća na kraju ulice okružena četinarima. U njoj stanuje Ines von Salome.

Nije prošlo mnogo vremena otkad sam napustila hram gde sam ponovo rođena. Grad je omogućio da se smestim u svoju novu kuću. Mogla sam biti srećna što imam krov nad glavom.

Trebaće mi još vremena da shvatim šta želim. Da li je to običan posao u gradu, pomaganje ili krađa? Ili pak odlazak odavde? Ko zna. Za sad ću ispitati situaciju, život u gradu i ljude u njemu.

Misli su mi nadolazile dok sam ispijala čaj u maloj dnevnoj sobici, na niskoj žutoj fotelji. Dan samo što je počeo.

Idem da se prošetam kroz kraj. Prijaće mi svež vazduh.

Izašla sam na ulicu i zaključala ulazna vrata.

Damon i ja stigli smo ispred moje kuće. Potražila sam ključeve u svojoj torbi i najzad otvorila vrata. Upravo sam shvatila da sam zaboravila da ostavim otvorene prozore. Moraću da izluftiram malo prostor.

Dobrodošao u moj skromni dom. Izuj se ispred. Evo ovde ću te smestiti. - pokazala sam na trosed u dnevnoj sobi.

Ja odoh sad pod tuš.

Skinula sam tanku jaknicu sa sebe i izula se. Krenula sam da podižem i majicu usput, idući ka kupatilu, ali onda sam se setila da nisam sama, pa je samo ostavih tako na pola i uđoh.

Taman što sam završila s kupanjem, neko je zazvonio. Brže bolje sam se obukla i s mokrom kosom izašla iz kupatila. Otvorila sam ulazna vrata. Ispred je bio mladi momak s kutijom u ruci. Upitao me je da li sam ja naručila picu.

Tako je, izvoli novac. Hvala ti. Ćao!

Zatvorila sam vrata i sela u dnevni boravak. Damon je zaspao. Nisam želela da ga budim, pa sam otvorila kutiju i uzela parče.

Pa naravno, nije kao da si zaslužio!

Nasmejala sam se na njegovu prozivku a onda ustala da vidim ima li nekog pića sa sve picom u ruci. Bila je zaista fantastična. Otvorila sam nekoliko ormarića i najzad u jednom našla viski. Uzela sam ga i odnela do stola.

Ah, ko će sad uzeti čaše, bile su mi pune ruke. Posluži se sam, ja neću piti.

Ne prija mi previše, a i već smo pili danas, kako možeš opet...

Ustala sam sa fotelje i prišla polici s knjigama. Bilo ih je bar stotinu, što se meni baš svidelo. Jedva sam čekala da otvorim neku pred spavanje.

Vratila sam se nazad i uzela još jedno parče. Baš sam bila gladna.

Što? Imaš neko loše sećanje iz prošlog života pa ga zalivaš alkoholom? - našalila sam se.

Brzo sam pojela i drugo parče.

Imao si sreće što je zabranjeno ubijati u gradu, inače sad ne bismo bili ovde. Šalim se, pripazi na svoje ponašanje, trebalo bi da poštuješ svakog koga upoznaš. A ja ću ti se već nekad osvetiti zbog ovog!

Naslonila sam noge na kraj stola i blenula u plafon.

Pa malo pre sam samo ja pričala. Zar baš toliko ne možeš bez mog glasa?

Uzela sam čep sa poda i vratila mu istom merom, možda ga malo jače gađajući.

Ako si ti toliko zanimljiv, osmisli šta ćemo raditi.

Ustala sam po čašu vode. Ispila sam jednu čašu do kraja, a zatim opet sipala i vratila se na mesto.

Sreća pa nisi ja! Hmm, mogu opisati sebe kakvu pamtim od pre. Ne znam još kakva ću sad biti, s obzirom na novu priliku za život. Volela sam da trčim i čitam. I volela sam životinje, posebno pse. Imala sam jednog malog jazavičara. Možda je i sad živ u nekom drugom svetu, bar se nadam. Ne volim zimu. Volim kupanje i tople izvore, saune i masaže.

Eto to je ono što mi je palo na pamet prvo. Sad ti! I uzmi picu, ohladiće se... - rekla sam mu to kao da ga opominjem.

Ih, pa mora da ima nešto. Umro si relativno mlad. Ja sam imala 27 godina, pa sam ipak najluđe dane proživela pre osamnaeste godine. Nervira me što i dalje ne znam koliko si sad star...

Ustala sam da pogledam šta imam u ormaru, i tamo našla loptu, onu najobičniju. Zgrabila sam je i bacila na Damona.

Hvataj! - povikala sam.

Smejala sam se kada sam ga pogodila. Očekivala sam da će uhvatiti.

Au... baš tužno. Moraću da ti konfiskujem to piće onda. Što da ponavljaš greške iz prošlosti, ako sad možeš da kreneš ispočetka?

Stala sam ispred njega i pružila mu ruku, očekujući da mi da flašu.

Pa ja ću te naučiti. Ne bih baš volela da mi obojiš tepih za par sati. Daj mi flašu.

I dalje sam držala ispreužeu ruku, čekajući da mi vrati flašu. Polako me je hvatao sa, ali iasm ga mogla ovakvog ostaviti i otići. Nadala sam se da će se smilovati i poslušati me.

Dobro onda, uništavaj sebe. Baš me briga!

Odustala sam od njega mrzovoljno i otišla da zaključam vrata. Donela sam mu ćebe i jastuk i stavila ih pored. Nisam više htela da se bavim njime. Otišla sam u svoju sobu i zalupila vrata.

U mojoj sobi čekala me je knjiga, odmah pored stočića do kreveta. Zavalila sam se i počela da čitam.

Čitanje mi je išlo od ruke neko vreme, dok u jednom trenutku očni kapci ne poče da se spuštaju sami. Zaspala sam s knjigom u ruci. Nažalost, to je bilo kratko, jer sam se cimnula i odmah probudila. To je bio onaj pred san, kako ga ja zovem, koji služi da te pripremi za nezamislive avanture u glavi.

Uzela sam ćebe i pokrila se. Legla sam na desnu stranu i ubrzo zaspala.

Novi dan je svanuo. Bilo je oko sedam sati kada sam otvorila kapke. Ležala sam tako neko vreme, razmišljajući šta danas raditi. Zaista, moj život je bio neodređen. Nisam znala mnogo o svetu oko sebe, pa samim tim ni šta ću sa sobom. Za sad ću životariti, pa sve dok ne dođe vreme da se odluči moja putanja.

Najzad sam ustala iz kreveta i otvorila prozor da uđe svež jutranji vazduh. Tek tad sam se setila da imam gosta u kući i da bi valjalo posetiti ga. Pošla sam u kuhinju i sipala dve čaše vode, a onda ih odnela u dnevnu sobu. Tamo je ležao Damon. Odlučih da ga probudim.

DOBRO JUTROOOOOO! NOVI DAN JE! USTAJ USTAJ! Donela sam ti čašu vode da dođeš sebi. - glasno sam govorila ne bi li se trgnuo.

Ako ne ustaneš ova voda će završiti na tvom licu!!!

Bila sam ozbiljna u svojoj nameri. Mora se raditi nešto danas.

Ne može, ne može! Moramo nešto raditi danas. Neće se ručak sam spremiti. Na noge lagane pa da krenemo. Danas je na meniju pica, i to kaprićoza. Voliš li je? Meni je omiljena. Hajde, čekam te u kuhinji!

Rekoh mu to najbrže što sam mogla, žureći od uzbuđenja što je ovo moj prvi ručak koji pravim, bar h ovom životu. Čekala sam da ustane.

Mnogo si ti nešto vickast od ranog jutra. Informisaću te onda da žene prave hranu za sebe, tako da možeš slobodno da prošetaš do one pekare i kupiš sebi šta hoćeš, jer ovde nećeš jesti.

Prestala sam da se nerviram zbog ovog umišljenog lika. Ravnodušno sam otišla do kuhinje i počela da spremam testo. Posle nekog vremena već sam mogla posložiti sastojke. Ubrzo je pica bila u pećnici i čekala da se zarumeni. Gledala sam vatru koja gori, razmišljajući o budućnosti.

Takve seksističke šale zadrži za sebe. Nema alkohola, a ne bih ti ni dala da ima.

Ukstila sam ruke i spremila tanjir na koji ću staviti jelo. Vatra je bila jaka, tako da se pica brzo ispekla. Njen miris širio se kroz celu kuću. Jedva sam čekala da uzmem zalogaj. Otvorih ormarić i izvadih pepeljaru. Stavila sam je ispred Damona, na sto i sela u fotelju pored.

Pa bar ti nije dosadno, priznaj. - osmehnula sam se rekavši to.

Malo sam se izvila i dohvatila pakovanje cigareta sa stola kao i šibice. Zapalila sam cigaretu i povukla dubok udah. Prijala mi je prva cigareta ujutru, a sve posle toga su bile samo navika za ruke. Podigla sam noge na sto i odmeravala Damona.

Ljudi nisu predvidljivi, a kamoli jednostavni. Navikni se na to.

Pa znaš kako, nisam sigurna. U svakom slučaju, možemo se zabavljati i drugačije. Igra ide ovako: kazeš nisam nikad pa nešto, a ja treba da pogodim da li je istina ili laž. Ako pogodim, imam pravo da tražim nešto od tebe, ako ne pogodim ništa. Hajde, ti prvi.

Ustala sam i sela odmah do Damona, dodirnuvši ga po ramenu izazivački.

Znam da se tako igra, ali ovo su teška vremena. Ja kažem istina.

Kada sam to izgovorila, ustala sam da izvadim picu iz peći. Malko je bila reš, ali taman po mom ukusu. Stavila sam je na tanjir a onda ga odnela u dnevnu sobu i sela na isto mesto gde sam i pre. Želela sam da uzmem parče, ali je još bila vrela.

Jesam li pogodila? - upitala sam Damona.

Pa onda imamo isti ukus. Hmmm, želim poljubac, evo tu. - pokazala sam na levi obraz, koji mu je bio bliži.

Verujem da se iznenadio, ali zašto ne bih učinila situaciju zanimljivijom, kad već nema alkohola. Ponovo sam uzela dim cigarete. Prekrstila sam noge i čekala da vidim šta će uraditi, sa sve osmehom na licu.

Jao, mani me tih fazona. Nisam nikad ubila dete.

Rekla sam to nonšalantno i uzela dim cigarete. Najzad sam i odcepila parče pice i jela s najvećim uživanjem. Zaista je bila ukusna, a kako i da ne bude kad sam je ja sama pravila. Ustala sam da otvorim prozor ne bi li se malo izvetrila ova divna prostorija koja je malko mirisala na picu a malko na dim cigareta koji se širio svuda.

Broj reči: 80

Prpa, a? Pa zašto se nadaš, i sam si rekao da sam ludača. To bi onda potpuno opravdalo moje ponašanje, zar ne? Ali šalim se samo, nisam to nikad uradila, bar ne još.

Kad sam to rekla Damonu je laknulo, videla sam mu po licu. Ugasila sam cigaretu, a onda završila parče pice jednim velikim zalogajem. Kad sam sve to sažvakala, progovorila sam.

Kaži šta hoćeš?

Broj reči: 80

Zbog svoje sebičnosti i ega, naravno. Podsećaš me na nekog ko mi je značio, pa sam htela uživati u takvom društvu još malo. Eto, ako hoćeš, slobodno idi. A može se reći i da si simpatičan.

Gledala sam ga pravo u oči izgovarajući te surove reči. Verujem da mu nije bilo svejedno što ovo govorim, ali jbg, život je surov.

Broj reči: 75

Istina. Dosadilo mi je ovo. Hajde da idemo napolje. Naći ćemo već nešto da radimo. Ne mogu više da sedim ovde.

Ustala sam i spakovala picu u nekakvu kutijicu i stavila je u svoj ranac. Otišla sam i obula svoje patike i stavila ranac na leđa.

Hajdemo! Ne zaboravi cigarete, sigurno će ti trebati.

Broj reči: 65