Vratila sam se kasno. Nisam bila dobro. Glavobolja je przila svaki deo moga mozga i cekala kada ce puci. To se fizicki nije moglo desiti. Otkljucala sam nekako ulazna vrata i usla, ponovo ih zakljucavajuci. Posla sam u kuhinju, ali pri sledeca dva tri koraka, srusila sam se na zemlju.
.
.
.
I sad, tama. Muk. Šta se dešava? -Ništa se ne dešava. Pa šta je ovo onda bre? -Pa to sam ja, sama sa sobom, šta ti nije jasno. Kakva su ovo vrata? Hoću da izađem odavde. -Ne može. Ma kako bre ne može, šta nije u redu s tobom? -Sa mnom je sve u redu, ali ti ne izlaziš odavde. Sklanjaj se odavde odmah. I zašto izgledaš kao ja? To je nemoguće. -A što ne bi bilo moguće? Ne znaš ni gde smo. Ne, ja neću da prihvatim ovu neslanu šalu. Ovo je san.-Jesi li bila nekad u snu iz kog se ne izlazi? Znaš ono, sanjaš, padaš, i onda tik pre pada odlaziš u svoj svet, osećaš iskrivljen jastuk na kom ti je glava, malo hladnoće i znoja, otkrivena si do pola, ali je sve u redu, onako kako treba. I to je samo ružan san. E pa ovo nije to. Hoću odgovore čoveče. -Eh eh, Ineska moja, moraš da se smiriš. Neću da se smirujem. -Kako ne shvataš da odavde nema izlaza? Ja sam ti. I zauvek ću biti s tobom. A možda dođe i još neko, nikad se ne zna. Šta ti pričaš ženo božija? -Ah, ti baš sporo kapiraš ludice. Ja ću te pratiti gde god da ideš, naravno ako se izvučeš iz ovoga, a možda budeš imala i druge posetioce. JA to ne prihvatam. Ti ne postojiš, ovo ništa ne postoji. I ko da ima posetioce? Ne bre, to se ne dešava. Ti, da nisi ti neki đavo, a? Pa me okušavaš nešto. Jel to zato što sam se odrekla nekakvih moralnih načela, jel zato? Govori. -Hahhahahahhahahahahhahahahahahhahaha, asi luda. Prekini da se smeješ i daj mi odgovor. -Taj odgovor i sama znaš mila. Ja nemam nikakav problem s tvojim načelima, ko još može suditi šta je dobro a šta ne? Imaš nekakve zakone, ljudske, šta ti ja znam. Ja nisam tu zbog toga. PA zašo si onda tu? -Pa da bi me upoznala. Družićemo se mi još dugo kako mi se čini. Zašto imaš moj oblik? -Da bi shvatila da smo zauvek vezane, ili vezani. Ja i nemam pol. Ne mogu. Ovo se ne dešava. Zašto mi kog đavola lupa srce? A tek glava. Ti znaš moj prošli život, jel da? -Valjda si to već shvatila do sad. Ali ne brini, ja sam tu da te podržim, i u dobru i u zlu. Hahahaha. Šta je potrebno da me oslobodiš odavde? Ovde je mrak, ništa sem tebe ne vidim.-Hoćeš da ti pokažem svet onakvim kakav zapravo jeste? Vrlo dobro. Pogledaj svu tu tamnu energiju. I te duše koje lete. Njima nema pomoći. A svi će jednog dana postati to, samo duše koje lete. Čini mi se da si bila malo nevaljala ovih dana. Uništavala si sebe, digla ruku na druge, a onda zamisli, zaljubila se. Jesi li svesna šta to znači za tebe? Tebi bre nije dobro. I nikad neće ni biti. Znam da ne možeš da prihvatiš nov život, koliko god da govoriš da je ovo nova prilika, bla bla. Ti i dalje patiš za starim, i za onim što se nije završilo tamo negde. Kakve to veze ima sa bilo čim? - Ti i dalje ne prihvataš sebe. Bokte, al će ovo biti zanimljivo. Prekini da se čudiš kao malo derište. Ja sam tu da ti pomognem, ili potpomognem, kako god da odlučiš. Ti sviraš, ja igram i svi srećni. Ali pre toga ti dajem mali poklončić, lisice. Da budemo vezane. Da te nikad ne napuštam i da me svuda vidiš. Da te potresam i nagovaram, iznerviram i usrećim. Samo malo jače. Kao droga, ako ti je dobro biće ti još bolje, ako ne, pa jebiga, život je surov. A posebno onaj drugi, koji nisi birala a svesna si ga. Pa šta će biti, da te pojede tama ili ja? Kako? Kako se ovo desilo, jebote. Nije mi svejedno, ali, kako da se odlučim? I šta da odlučim? Ja ne znam ni šta pričam. Ne mogu ja ovo... A zašto ne bih mogla, ako i drugi imaju tu priliku za životom? Šta sam ja lošija od drugih? A ko kaže da sam lošija? Pa ja sebe smatram i boljom. Ali to nije u redu. Ali tako je. Pa dobro, odluči se više. A šta da odlučim?...
Sati su prolazili polagano, kao da se promenila sama metrika. 5 sekundi je postalo 5 sati u ovom svetu i trenutku. Ineska je i dalje ležala na podu. Krv koja je potekla kad se srušila već je bila zgrušana.
Dobro, nije mi dobro. Znam da ništa ne znam. Shvatila sam, jel me čuješ? Trebaš mi. Odgovori mi. Ne mogu više sama. Ne ignoriši me. Stani bre, koga ja molim za bilo šta? Kako me nerviraš, dozovi se pameti. Ti nikog ne moliš. Ajde ustaj, i otvaraj ta vrata. Stojiš tu već ko zna koliko, a nisi čak ni pokušala da ih otvoriš. Kreći odmah. Ali,... Ma idem bre. I ne treba mi njen odgovor. Ona će mene tražiti sigurno, kad je već sama i došla nepozvana.
Neki mrak je obuzeo Inesino srce. Biće da je to ili izgubljen slučaj, ili neka nova nada. Sve je više ličilo da to naginje na ovo prvo. Ko zna šta će biti s njom.
Otvorila sam oči. Kako divan plafon, jedino mi se ne sviđa što je boja počela da se skida s njega. To treba srediti. Ustaj Ineska, nečim se mora zalečiti ova glavobolja. Neću bre alkohol, to mi je dosta za sad. Moram videti Ichiga. Šta pričaš bre, pa ne želiš da ga vidiš sad, nakon onog. Sačekaj da se to slegne. Da, u pravu si. Pa kako da pomognem onda sebi jebote? Pa otkud ja znam, sigurno postoje još neke kuće gde možeš otići po pomoć. Ajde, na noge lagane pa kreni. Dobro bre nemoj da me smaraš. Ajde.
Ines je ustala, teške volje ali jeste. Otključala je ulazna vrata i izašla, a onda ih zaključala i pošla u komšiluk, u nadi da će se srediti.
Ninja World