Skrivena u periferiji Shiroi sela, nalazi se šarmantna gostionica sa drvenim kapijama koje pozivaju prolaznike na odmor i uživanje. Krov se blago uzdiže prema nebu, ukrašen tradicionalnim zakrivljenim vrhovima, a komplikovani drveni detalji šapuću priče iz daleke prošlosti. Okružen promenljivim bojama javora i trešnjinog drveća, ovaj restoran nudi mirisne specijalitete i čajeve, servirane na lakiranim drvenim stolovima pod svetlošću papirnih fenjera koji dodaju toplu i intimnu atmosferu.

Šokirao se kada je video koliko je zapravo ljudi bilo pogođeno tim stvarima. Prvo što mu je palo na pamet je da ispita ljude koji su zaduženi za hranu i ostale stvari. Podelio se sa Beom ne bi li pokrili više prostora.

"Zdravo, izvinjavam se, da li znate šta se ovde dešava?" - upitao je jednu od pomoćnih kuvarica koja je tu radila.

Nakon što ga je uputila u sličnu priču kao i onaj prvi stražar koga je sreo kod Toraia u apartmanu krenuo je sa malo konkretnijim pitanjima.

"Izvinjavam se ako sam dosadan, ali da li ste videli nešto čudno, neobično možda?"

Od ljudi saznajem informaciju izgledu kriminilaca koji nas je sve potrovao.
Po diskripciji sam saznao da je neko koga sam vidio nekad u bliskoj prošlosti.

Bandaže i tamna kosa gdje bi mogao da bude ?

"Trebali bi da ga idemo tražiti ali može biti bilo gdje odakle početi?"
Kretajući se ubrzanim koracima otišao je da traži osumljičenog

Preveslani i obmanuti gosti Široi restorana polako su se, uz pomoć obezbeđenja i dobrih ljudi koji se 'slučajno' tu nađoše, budili i dolazili sebi dok je još ljudi pristizalo u restoran. Činilo se da je uprava grada već digla agente na noge i uputila ih da istraže uzrok ovog čudnog događaja, obavijenim velom misterije. Hajato na prvu nije obratio pažnju da njegov mlađi prijatelj, Koga, nije više tu. Shvativši to, samo se užurbano zahvalio prisutnima blagim naklonom ka podu, a zatim pojuri ka izlazu iz restorana.

"Naivni dečak... Sad je našao da se od mene razdvaja u ovom prokletom gradu.." mrmljao je Hajato sebi u bradu, i dalje besan koliko i zabrinut. Odavde, nastaviće glavnom ulicom ka svom apartmanu broj tri, u nadi da je Koga tamo otišao kako bi se skrio od potencijalne opasnosti.

"Hvala vam na informacijama, siguran sam da će biti od velike koristi. Iako nisam siguran zašto ste ga pustili da uđe, ali to ćete svakako objasniti nekom od stražara."

Kuvar im je dao neke jako zanimljive informacije sa kojima mogu nešto uraditi. Lika sa takvim opisom neće biti teško pronaći, ali opet u tom selu je jako puno ljudi pa nekako treba suziti samu potragu.

"Šta ćemo dalje? Da li imaš neki plan? Iako je opis tog drugog kuvara unikatan teško ćemo ga naći. Možda je najbolje da obavestimo nekog na većoj poziciji." - reče čekajući šta će Beo da uradi.

Usavsi u prostoriju koja je predstavljala menadzersku poziciju samog restorana, cuo je iza vrata kuvara koji je krenuo sa objasnjenjem. Da ne bi izgubio informacije koje bi mu mozda pomogle da nadje samog zlikovca, Beo se hitro vratio do centra sale. Saslusao je opis, nacrtao ga u glavi, i onda se okrenuo ka njegovom pomocniku u ovoj istrazi.

"Mislim da je sad vreme ili da odustanemo ili da odemo do najglavnije moguce osobe do koje mozemo da dodjemo. Al mislim da takva osoba zna i vise nego mi tako da ne znam u ovom trenutku koliko bi mogli da pomognemo. Uvek tako istrage kad se produze, samo ljudi sa moci i pozicijama mogu da deluju na duze staze, mi ishitreni fake detektivi funkcionisemo samo prvih sat,dva. Odluci ti da li oces da prestajemo, ili pak da jurimo do smrti."

"Mislim da smo uradili sve što je u našoj moći, čak možda i više od toga. Jedino što možemo je da obavestimo nekog glavešinu još, ali to ću ja preuzeti na sebe." - odgovori svom partneru u tom istraživačkom poduhvatu.

I sam je znao da od toga nema ništa, trag se već ohladio i nije bilo šanse da ga opet pronađu. Dešavalo mu se to dosta puta tokom lova i svaki put ga je iznerivralo.

"Znači to je to, pretpostavljam da, ako ne pre vidimo se na samom venčanju, naravno ako ga bude i bilo posle svega ovoga." - nakon što je otpozdravio Bea okrenuo se i otišao.

"Slazem se sa tvojom odlukom." - Spustio je ruku na Reo-vo rame, potapsavsi ga. Okrenuo se i polako krenuo ka izlazi dok je nastavio pricu sa njim.

"Ako se ne vidimo na vencanju, ja sam inace iz Akumetsu grada. Ako te slucajno neko bude njakao iz sela. Slobodno se pozovi na mene, pa cu ja verovatno biti pozvan da te spasim barem jednom. Ovo inace sve vazi ako te susretnu neki presretaci oko sela. Ako dodje neko glavi, tu nema pomoci. Ajde uzivaj mi sad na vencanju i nemoj da jedes nista."

Mahnuo je sa osmehom na licu kao znak novog prijateljstva u losoj situaciji samog vencanja.

Došao je ovde sa Sekijem. Par ljudi se osvrnulo za njegovim ulaskom no su znali da je prilično beskoristan kada je gladan i nenapojen. Imaju još tih 20 minuta dok se ne najede lepo ko čovek da pričaju, ogovaraju. Sharingan radi četri puta bolje minimalno kada je stomak pun, to Ston može dokazati vrlo lako.

Četiri ture mešanog donesi za moj sto dole u uglu.

Uputili su se on i Seki upravo za tom stolu.

Ne brini Seki..

Reče mu dok je išao za njim. 

Stonova izjava mi je zvučala kao pozivnica na izazov Znaš rekoh sa osmehom ...od malena sam imao brz apetit. ispred mene stojale su dve porcije, posvećen zadatku da dokažem svoje reči zaronio sam u, dezert? Valjda nije očekivao da se najedemo kao ljudi od 4 porcije mešanog. Prijatno! Mislim da sam korak ispred njega u ovom trenutku, naručio sam još par porcija, besplatna hrana nije me mogla ostaviti ravnodušnim. Čekajući sledeću porciju nisam mogao odoleti reći Ja sam... Radoznala osoba. na sekund sam zastao Kao takav, znam da ambicija čoveka nikada ne bi trebala da premaši njegovu vrednost. na šta bih dodao Čime sam zaslužio, da večeras, za ovim stolom, sedim i delim hranu sa tobom?

Prilično je jednostavno u biti.

Rekao je gledajući siroče pokraj puta kako jede po prvi put u životu.

Polako brate i ja sam gladan.

Rekao je, ali bez osmeha jer je baš bio gladan, a ovaj je usisavao sve sa tanjira.

Pokazao si se kao sposoban, a osetio sam da si Uchiha kao i onaj ludi dečko što je otrovao pola grada. Ala jebote.. Ja zaboravio na tog lika.

Rekao je dok je nova tura mješanog mesa stizala za sto.

Zamisli dodješ na svadbu nekom tamo lideru cele države i odlučiš da je pravo vreme da onesvestiš laksativom pola grada tako što im zabiberiš hranu. AHahhahahahahha.

Ston se smejao i sekao meso ispred sebe.



Dako se i mi otrujemo da ne moram sutra gledati ko sve dolazi na venčanje sa šestoro očiju.

Ston se smejao i sekao meso ispred sebe. Počeo je žderati kao i siroče.

Rekao sam mladoženji za tebe znaš..

Nije skidao pogled sa sada već pljeskavice (bila punjena gurmanska).

Složio se da ti možemo ponuditi neko školovanje a evo možemo ti ponuditi i da jedeš brate, samo polako...

Je l' se on to upravo uspeo našaliti mrtvo ozbiljnog lica? U svakom slučaju, bila je to dobra šala koja me je nasmejala Ko prvi devojci njemu devojka! izgovorio sam uz pratnju smejanja. Kada smo ušli malo dublje u konverzaciju Ston me je pohvalio na neki svoj način Sposoban ...Hvala ti na komplimentu. nakon čega smo došli do teme crnokosog i ranijih dogadjaja Učihe? ...Smem li pitati, kako znaš da smo Učihe? trenutak nakon čega bih dodao pokušavajući razjasniti misteriju Pretpostavljam dokumenti?

Bilo je ovo zabavno veče, otkrio sam da je mladoženja čuo za mene nisam mogao da ne budem srećan, na sve to ponudjeno mi je besplatno, školovanje? Nemam blage o čemu se radi, je l' on to upravo pitao da postanem deo njihovog ostrva? Ujediniti moje snove pod vašoj zastavi. Nije kao da imam šta izgubiti. rekao sam tiho ali dovoljno glasno da i on čuje. Hoću li ja to upravo sebe povući u ovu gnjavažu. Lakše je čitati po knjigu dve u toploti doma uz odmorčić tu i tamo, ali, ipak... Šta je najbolje što može da se dogodi? Seki, najjači nindža sveta! No sa druge strane moja niska očekivanja  mi govore da ću barem naučiti neke snažne tehnike ili pronaći neku kunoiči, na mom ostrvu su živele samo neke rugobe, nema mi tamo budućnosti. Ako pretpostavim da je stvarnost negdje izmedju, i dalje će biti prilično dobro. Svidja mi se vaše selo, možda pronadjem nekog ili nešto posebno na ovom ostrvu. Nešto sveto. Vredno zaštite... Uz to i besplatni obroci, znaš šta, računaj na mene, pristajem. Naravno, par stvari mi nije jasno. Gde ću živeti? O kakvoj školarini tačno pričamo, ako ništa nadam se većinskom ženskom razredu, ali ne i u timu. Nemam volje da uz svoje napore da se dignem iz kreveta čuvam i žene, previše je to...

[OVO SE DOGADJA PRE VENČANJA]

Nastavili su da jedu i gostili su se te večeri uz (kako su više jeli i jeli) bacanje bednih muskih fora. Veče se završilo uz Stonovo obećanje treninga mladom Sekiju koji će neko vreme biti dužan da provede na Shiroi ostrvu. Ston je ostavio novac za hranu i (nije hteo ali dosla bila neka konobarica) dobar bakšiš.

Kroz par dana te kontaktiram orlom da tvoj trening započne Seki.

Znao sam da si Uchiha zato što moje oči vide nešto više od običnog Sharingana - rekao je na samom kraju pre nego što su se pozdravili ispred restorana.