Kanekova kuća

Nakon napornog puta stigli smo "Dobrodošao Muro u moj skromni dom"  *seli smo za sto moja majka nam je spremila ramen* rekao sam mu "Konačno položili smo genin ispite nego da počnem" Ovde sam krenuo da mu priča o svom treningu u drugoj zemlji
i tome ko je ubio sokola "Što se tiče sokola bio sam u planini i hteo sam da vidim kako napreduješ pošto je prošlo 5 godina od kad sam izašo iz zemlje pustio sam sokola i nakon što sam ga ja pustio krenuo je da duva jak vetar koji jr odneo sokola ka steni gde je udario glavom i tu se njegov život završio"

Usli smo u Kanekovu kucu, tu je bila i njegova majka i pozdravila nas je, sve je delovalo ponovo kao pre cak nam je spremila i ramen "Zasto onda nisi probao ponovo da posaljes, i sta se sve dogadjalo tamo?

"Veći deo mog treninga bio je u pustinji i na planinama bilo je nepraktično za slanje poruka a i imao sam samo jednog sokola."
Iskreno bilo mi je žao što sam otišao na tako dugo putovanje ali sam morao da postanem genin pre putovanj dosta puta sam pokušavao i svaki put bih pao sada nakon mog putovanja i 6 godina napornog rada i truda postao san šinobi nadam se da ću jednog dana postati osoba koja će štititi ljude iz senke i pomagati hokageu.

Razumeo sam ga i sad mi je sve bilo mnogo jasnije, takodje sam bio dosta srecan sto sam ga video posle toliko dugo vremena "Moramo da idemo da sparingujemo da vidim sta su te naucili tamo za to vreme, da li je uopste vredelo?"

Iskreno razumeo sam njegovu želju za sapring samnom jer nindze najbolje komuniciraju kroz borbu "U pravu si dosta se dugo nismo videli pa vreme je da vidimo ko je jači pre u poslednjem sparingu kolko se sećam ti si pobedio,da li je tako?" rekao sam mu dok sam završavao svoju porciju ramena.I pitao sam ga "Kako si ti proveo ovih 6 godina?"

Gledao sam ga sa smeskom na licu i rekao " Jeste tako je, bili su to dugih i dosadnih 6 godina bez tebe, uglavnom sam radio na sebi kao ninja i takodje sam konstantno mislio o tome sta ti se dogodilo i gde si otisao ali sada je sve kao pre i srecan sam zbog toga i imam zelju da sparingujem sa tobom da vidim kakav si posle 6 godina da li si i dalje ostao slabacak kao pre ili su te ocvrsnuli, hehe."

"Nadam se da si malo očvrsnuo" iskreno nebih voleo da se iko povredi na ovom sparingu,takoće mislim da je vreme da mu kažem.
"Muro sećaš li se šta sam ti obećao pre 6 godina?"nadam se da se seća jer bez toga nećemo moći dalje,iskreno voleo bih da sam mogao pre da se vratim ali šta je tu je sve jedno ispunio sam svoje obećanje da ću se vratiti.

"To ces mi ti reci posle sparinga, necu ja nista unapred govoriti, slusaj me sad oboje imamo 3 dana da se spremimo za sparing a za tacno 3 dana nalazimo se u sparing sali u kojoj cemo sve videti" rekao sam Kaneku razmisljajuci o obecanju koje sam zaboravio ali ga necu pitati jer ce se mozda naljutiti jer sam zaboravio

"U redu stari druže"Rekao sam mu dok sam ga ispraćao iz kuće prosto sam video vatru kako se rasplamsava u njemu i još nešto kao da je se plašio nečeg ali nisam hteo ništa dalje da ispitujem već sam kreno u dvorište sobzirom na to da sam u dvorištu imao mesto napravljeno za trening hteo sam da sve bude spremno za moj sutrašnji trening.

Na prvi dan treninga sam zakasnio jer sam bio na aukciji koji je držao neki prodavac,pokušao sam da kupim posledju stvar koju je ponudio ali se u tom trenutku pojavio lovac na glave koji je ubio dva genina iz učiha klana,kada sam se vratio kući bilo je kasno
ali sam morao da ospunim svoju reč koju sam dao Murou,trening sam započeo sa meditacijom koja je trajala 20 minuta nakon tko sam vežbao razne ofanzivne i defanzivne tehnike narednih sat vremena,na kraju treninga povikao sam "Muro čuješ li meeeeeee nema popuštanja na sparingu!"želeo sam da vidim pravu snagu mog druga i da mi pokaže koliko je stvarno napredovao,Uprkos toj mojoj želji ne želim da se iko povredi.

Posle mog mini hobija odnosno pecanja odlucio sam da proverim kako Kaneko trenira i da vidim sta radi,
prisunjao sam mu se do kuce da me ne vidi i spijunirao sam ga ali ga nisam video.

Odlucio sam da odem jer je mesto bilo prazno, ni traga ni glasa od njega pretpostavljam da je otisao na neko mesto da trenira pa sam se ja tako uputio kuci, poneo sam svoje stapove i kantu sa ribama i polako krenuo kuci.

Nakon što sam se vratio sa sparinga i uverio se da je moj stari drug bolji nego pre uzeo sam šoljicu čaja koju sam stavio na sto pored kog sam oštrio svoj kusanagi,kada sam naoštrio svoj kusanagi i popio čaj zaputio sam se ka svojoj sobi gde sam pravio postolje za svoj mač,kovorio sam "Ovo je dobro,ovo nije,ovde se neće slagati,ovaj material je dobar dodaj mi alat,uzmi alat",majka me je gledala zaprepaštena,po njenom pogledu mislim da je razmišljala nešto tipa šta moj sin rad ili pogledaj ga tako brzo odrasto.
Međutim taj njen pogled me nije razuverio,pravio sam postolje satima i satima nakon 5 sati rad postolje je bilo spremno,postavio sam ga u moju sobu preko puta kreveta

Vreme je da legnem da spavam pomislio sam i rekao roditeljima "Laku noć"

Kao po dogovoru Kaneko i ja smo se nasli ispred njegove kuce i popricali smo o novom drugu Masayi-u upoznao sam ga sa onim sto sam ja znao a doso je trenutak da ga odvedem na ramen i da ih stvarno upoznam jedno sa drugim rekao sam Kaneku "Hajde Kaneko idemo da se upoznate."

Iskreno začudio sam se što je Muro jednom stigao na vreme,kako kod pričao mi je o tome kako je upoznao svog novog druga Masayi-u ali mi je to ime zvučilo poznato kao da sam već negde čuo za to ime ali nisam mogao da setim odakle mi je poznat,
Iskreno bio sam malo skeptičan zbog onog što sam čuo od njega ja mislim da on nešto planira otkriću šta planira sve u svemu imam loš osećaj oko njega,rekao sam Murou "Da nije malo rano možda je još na misiji koju si mi spomenuo" pitam se kakav li je ovo loš osećaj u vezi ovog novog lika.

Pogledao sam Kaneka i bilo mi je jasno na prvu zasto mu tako deluje i bilo mi je razumljivo ali kada se upoznaju mozda se to promeni "Idemo pa ako nije zavrsio sa misijom sacekacemo ga."

Nakon što me je pogledao Muro je izašo napolje da me sačeka otišao sam u sobu da se presvučem i spremim svoj kusanagi za svaki slučaj,rekao sam majki"Mama ispeglaj mi odelo moram da idem sa drugom na ramen" ona je otišla da ispegla stvari dok sam je ja čekao u sobi zajedno sa čudnim osećajem koji sam imao nadam se da se ništa loše neće desiti.

Dok mi je majka peglala stvari ja sam oštrio svoj kusanagi i razmišljao zašto mi je njegovo ime zvučalo poznato ali nikako nisam mogao da se setim sve jedno ima sam pametnija posla od toga da se brinem o njemu,dok samoštrio kusanagi stalno sam pričao
"Premaži gore premaži dole proveri ručku itd."

Nakon svega što sam uradio krenu sam napolje kada me je majka zausavila upitao sam je "Šta je bilo mama" ona mi je rekla da nezaboravim njima da donesem ramen i da se čuvam,nakon kratkog razgovora sa majkom otvorio sam vrata i izašao napolje
ka mom drugu koji me je čekao nakon što sam izašao odmah smo se uputili ka radnji sa ramen-om.

Uh stugao sam sada da uđem u kuću *otvaram vrata* "Mama Tata da li ste tu?" razdrali su se tu smo šta radiš već nedelju dana,
zamislio sam se kako nedelju dana i pogledao sam se u ogledalo nakon čega sam otišao da se istuširam bacio sam stvari na pranje
a kusanagi stavio ispred veata od vecea i ušo u vece.

Nakon što sam izašao iz vecea otišao sam do svoje sobe i seo sam na krevet,razmišljao sam o tome šta se desilo kada sam shvatio da mi je kusanagi ostao ispred vrata od vecea,otišao sam i uzeo kusanagi,nakon što sam se vratio u svoju sobu,presvukao sam se i rekao "Nadam se da više nikad neću nikoga da čekam ovoliko dugo" i zaspao sam nakon ovih reči.

Napokon stigao sam kući sa misije "Konačno hah bar je bilo zabavno" rekao sam dok sam ulazio u kuću,kada sam ušo majka je postavila sto a otac spremao hranu,nakon što smo jeli otišao sam u sobu gde sam ostavio srce koje sam uzo od neprijatelja,spreman sam na bilo šta samo prvo moram da otspavam "Laku noć" rekao sam svima u mojoj porodici i zaspao

#card331

"To 4 od 5 su pogodile centar" obradovao sam se jer pre nisam mogao ni jednu da pogodim

Stigao sam polako do Kanekove kuce i pogledao njegovu kucu i tu su me vratila stara secanja, Pokucao sam mu na vrata i cekao sam odgovor, nadao sam se da nije spavao i da je kuci, "DUM DUM"  "KANEKOOO, JESI LI TUU, IZLAZII!"

Spavao sam kad sam čuo neku buku napolju,pogledao sam kroz prozor i video mog starog druga Mura zvao me je da izaćem,nisam gubio vreme i odmah sam se obukao i krenuo ka njemu naravno uz mene je bio i moj verni kusanagi koji mi je doneo već jedno srce
nadam se da će još jedno da donese sa sledeće misije koja mi je za nedelju dana,pošto sam spavao na spratu morao sam da siđem dole*Otvaram vrata* "E gde si Muro druže stari"

"OO pa tu si, setio si se da otvoris, sta radis uopste po ceo dan, spavas? hajde idemo negde po selu da se setamo i da vidimo sta ima, mozda na neki ramen ili da cak upoznamo nekog novog ali ti ponesi kusanagi tvoj za svaki slucaj, nego jesi li spreman za nasu sledecu misiju??" upitao sam ga jer sam znao da ova misija nece biti laka, cak smo pali i chunin ispit pa nije bas najveselije ali hajde da probamo da se oraspolozimo i on i ja pa da odemo malo da prosetamo po selu...

"Da setio sam se,juče sam trenirao do kasno pa sam malo duže odremao,i upravu si vreme je da krenemo i upoznamo nekog novog ,kao i uvek poneću kusanagi za svaki slučaj,nego što se tiče naše sledeće misije imamo manje od nedelju dana da se spremimo tako da jedino što možemo jeste da treniramo i to je sve" iskreno delovao mi je tužno zbog toga što smo pali čunin ispit pa sam odlučio da ga ne razočaram kada se misija završi krenuću na svoje drugo trening putovanje i dobijem još znanja o svoim veštinama za sada mu još ovo neću reći.

Konačno stigao sam kući iskreno Masaya mi se čini kao ubica koji nemari za druge jer je pobegao i pogledao me kao da sam ga ubio nije mi bilo jasno o čemu se radi ali mislim da nešto muti  moram da ga malo bolje istražim,već je kasno otišao sam u sobu i ostavio svoj kusanagi na postolje kada sam ga ostavio video sam glavu od masaya prepunu krvi i rekao sam "Znam šta treba da uradim"nakon čega sam lego i zaspao.

Ponosan na sebe sam dosao kod Kaneka da se uputimo na jako tesku misiju, pa Kaneko nadam se da si spreman vreme je nazalost pao je za chunina ali zna svoju gresku pa ga necu zezati nego cu ga podrzati da za 2 dana pokida chunin test a za to vreme sam ga zvao i lupao na vrate "Kanekooo ajdeee, vreme jee..."

U trenutku kada je trebalo da treniram sa stilom vetra neko je krenuo da kuca na vreta i da me viče,sobzirom na to da sam bio iza kuće krenuo sam ka svoim ulaznim vratima kada sam ga ugledao "O gde si Muro naravno da je vreme napokon čekam te ceo dan aj samo da uznem svoj crni plašt i masku iz kuće pa izlazim" ušo sam u kuću uzeo svoje stvari i izašao napolje,te smo ondat krenuli na misiju.

Konačno da se vratim srećan dosta je prošlo od kako sam otišao na čunin ispit a sada sam sa pnosom ovdi i nosim rank čunina nemogu da verujem da mi se ovde desilo usput šta je sa Murom nisam ga video već dugo ali me nije sačekao sve jedno možda ima obaveze,ulazim u kuću i čeka me moj otac sa pismom od anonimnog pošiljaoca koje je zapravo misija prihvatio sam sa sumnjom ali misija je bila d rangirana tako da zašto da ne,izašao sam napolje kada sem čuo da u žbunju nešto šuška "Ko je to tamo"

OO pa evo te, cestitam majstore konacno i ti polozi, jel kakav je osecaj sada kada si chunin? upitao sam ga znatizeljno da vidim kakav je sada, bio sam veoma ponosan na njega, odlucio sam da ga pitam da li mozda zeli da odemo na neku misiju Da li si sada mozda raspolozen za neku misiju??

"Da položio sam ali odakle tebi ta informacija,super je osećaj i konačno sam dobio svoju prvu solo misiju kako tebi ide imaš li ti neku misiju?"Iznenađeno sam ga gledao sa osmehom je me je ovo potsetilo na dan kada smo jedno drugom obećali da če mo zajedno položiti za čunina,iako sam svestan da je zaboravio nadam se da se neće ljuti što sam prihvatio solo misiju.

Pa dobro izgleda da sada veliki decak ima velike obaveze, sta da ti kazem vidim da si ponosan na sebe samo jako i cuvaj se na solo misiji nemoj biti previse samouveren i ako si polozio. ne znam kakvu je to misiju dobio i od koga ali izgleda da se ono ponavlja ne znam sta da radim, da li mozda trebam da brinem...

"Hvala na brizi ali biću ja dobro" rekao sam mu dok sam razvijao hladan polu osmeh na razmišljajući o anonimnom pošiljaocu koji mi ju je dao ali nema veze moram manje da brinem tako da "Muro mislim da bi trebalo da kreneš" rekao sam mu to dok sam izlazio iz dvorišta i uputio se ka kapiji da bi izašao na kraju krajeva stariji sam pa moram da se brinem o njemu.