U "Sokolovom Letu", u maloj krčmi na periferiji grada, dva samuraja, Hajato i Keisuke, nazdravljali su uspešnoj, ali iscrpljujućoj misiji. Zadatak praćenja i prikupljanja podataka bio je težak, ali nužan - potreban im je bio svaki ryo za novi projekat - izradu novih katana. Imali su plan: novac će dati Oroi-u njihovom prijatelj s šinobi akademije, koji je, zajedno sa njima, pre 10 godina prvi put stupio u školsku klupu akreditovane šinobi institucije. Oroi se, iako je uspešno završio akademiju sa visokim ocenama, odlučio za put kovača i u tome je važio za majstora, a svoj rad naplaćivao je shodno reputaciji.
Dok su se noć i priče nizale, Keisuke je, kao i obično, držao vreću sa zlatnicima ryo. Bio je odgovoran za čuvanje sredstava za njihova nova oruđa. Veče je bilo ispunjeno smehom i sećanjima na dane provedene na akademiji, dok su razmišljali o budućnosti koja ih čeka. Sećanja su se nizala, a uspomenama se nazdravljalo duplim turama ljutog sake-a. Kada je časovnik otkucao jedan sat posle ponoći, obezglavljeni od alkohola, Keisuke i Hajato uputiše se, naizgled, u istom pravcu - ka svom domu.
Kada je jutro svanulo, Hajato se probudio u svojoj sobi, glava teška od prethodne noći, činilo se kao da ih ima tri i sve tri su ga bolele. Nakon što je nekim čudom uspeo da skupi snage i odvoji se od postelje, krenuo je ka sobi svog prijatelja, Keisukea, ali njegov krevet je bio prazan. U prvi mah, Hajato je pomislio da je Keisuke otišao po nešto za doručak, ali sati su prolazili, a Keisuke se nije vraćao.
Zajedno sa vremenom koje je prolazilo, zabrinutost je rasla, posebno zbog činjenice da je kod Keisuke-a bio novac koji su toliko teško skupili i sa ozbiljnim ciljem. Bez njega, ne samo da su njihovi planovi za nove katane bili ugroženi, već su bili i bez sredstava.
Hajato je shvatio da mora delovati brzo. Počeo je da sklapa deliće slagalice od prethodne večeri, tragajući za bilo kakvim znakom koji bi mogao ukazati na Keisukeovu sudbinu. Da li je Keisuke možda imao tajne neprijatelje? Da li je sretao nekoga sumnjivog poslednjih dana? Možda je neko imao informacije o količini novca?
Svaki trag bio je važan, svaka informacija mogla je biti ključna i s toga samuraj nije čekao dugo, već je brzo uzeo svoju katanu i krenuo u potragu, za sobom ne zaključavši vrata doma. Hajato je bio odlučan da pronađe svog prijatelja, ali i da razotkrije misteriju koja je sada obavijala Keisukeov nestanak. Hajato je sada bio u potrazi za istinom, dok su se sećanja na dane provedene u akademiji sa Keisukeom i Oroi preplitala s brzim koracima kroz ulice grada u potrazi za odgovorima.
Vraćajući se na mesto gde je sve počelo, krčmu "Sokolov Let", Hajato je bio odlučan da otkrije gde je njegov prijatelj Keisuke. U krčmi, od lokalnih pijanica i posetilaca, saznao je da je Keisuke poslednji put viđen kako napušta krčmu, nesigurnim i pijanim koracima, usmeravajući se ka nepoznatom cilju.
Dalje tragajući, Hajato je saznao da je Keisuke viđen u blizini poznatog bordela. Besan i razočaran, brzo je krenuo ka tom mestu, osećajući se kao ranjeni ris, izdan i povređen od strane desetogodišnjeg prijatelja. Dok je hodao, njegov um je bio ispunjen pomešanim osećanjima - besom, zabrinutošću i osećajem izdaje. Slutio je ono najgore, da je Keisuke pao pod uticaj demona poroka i protraćio sve krvavo stečene ryo zlatnike. Što su misli dublje zalazile u krajnost negative, to je Hajatov trk bivao brži.
Kada je stigao do bordela, Hajato je zatekao Keisukea u ne baš časnoj situaciji, daleko od dostojanstva i časti samuraja. Suočenje između dva prijatelja bilo je napeto i emotivno. Hajato je izrazio svoje razočaranje i osećaj izdaje, dok je Keisuke, svestan svojih grešaka, pokušao da objasni svoje postupke i razloge ali malo toga je dopiralo do Hajata koji je zahtevao vreću na uvid.
Keisuke, s očitom težinom i kajanjem, priznao je da je potrošio sav novac koji su tako mukotrpno zaradili. Ove reči su u Hajatu izazvale pravu oluju emocija i dovele ga do ivice nervnog sloma. Osećao se prevarenim i izdanim od strane najboljeg prijatelja. Novac koji su štedeli bio je ne samo za njihove nove katane, već i simbol njihovih zajedničkih snova i ambicija. Keisukeovo priznanje bilo je kao udarac u srce njihovom prijateljstvu.
U tom trenutku, Hajato se našao na raskršću. Da li da se odrekne prijateljstva koje je trajalo deset godina zbog ove izdaje i na licu mesta presudi kopiletu tupom katanom? Ili da nađe način da oprosti Keisukeu i zajedno pronađu put ka iskušenju?
U dubokoj tuzi i frustraciji ipak je odlučio da to ne učini. Nakon svega što su prošli nije mogao da mu uzme život, bez obzira na sve. Ipak, iz istog razloga nije mogao ni da nađe snage i prašta. Hajato je napustio bordel, ostavljajući Keisukea da se suoči s posledicama svojih postupaka. Hodajući ulicama, potpuno izgubljen u sopstvenim mislima, shvatio je da će morati da nađe novi put, sam.
