Potrebno je da napišeš 5 roleplay postova, polako kvalitetno razumno maksimalnog kvaliteta koji možeš postići:
Postovi su sledeći:
1. POST :
Potrebno je da napišeš post gde je nestao tvoj prijatelj Keisuke. On je tvoj prijatelj već 10 godina i zajedno ste išli na ninja akademiju.
2. POST :
Treba da ideš na misiju na koju znaš da ćeš umreti. Ne postoji mogućnost da odbiješ misiju, moraš otići.
3. POST :
Tvoj karakter je dobio dete po roleplayu. Ako se to ne uklapa u roleplay tvog karaktera izmisli drugog karaktera i ispiši post.
4. POST :
Napiši mi običan post gde tvoj karakter radi svakodnevne stvari.
5. POST :
Napiši mi post u kom ide damage na tebe koji ne mozes izbeci i koje ti sigurno ubija. U suštini susret sa smrću.
Što postovi budu realniji i kvalitetniji to su veće šanse da ostvariš prolaz.
Postoje DVE OPCIJE kojima admin može da odgovori: Prošao si. i Nisi prošao.
Ako prodjete uspešno ste položili ovaj event i dobijate nagrade.
Ako padnete maksimalni rank za vas u ovoj igri je chunin.
Ako vam admin kaže da ste pali imate mogućnost da ponovo ispišete svih 5 postova i da čekate novi odgovor.
Re: Taisei - Missing Piece Test
“Opet sam..”
Taisei je sedeo na ivici krova svoje kuće, gledajući u zvezdano nebo koje je ove noći bilo lepše nego uobičajno. Zvuk tišine bio je prekinut samo povremenim šuškanjem lišća pod blagim povetarcem. Misli su mu lutale dok je zvezde pokušavao povezati u poznate oblike.
U tom trenutku, nindža u tamnom plaštu pojavi se ispred Taiseija, poput senke koja se materializovala iz tame. "Taisei, imam loše vesti," reče nindža, izražavajući ozbiljnost koja je odjekivala u njegovom glasu. "Keisuke“, zastao je kao da je u trenutku bio uplašen da izgovori ostatak rečenice. „Keisuke je nestao..“
Taisei se setio vremena kada je prvi put upoznao Keisukea. Bilo je to na samom početku nindža akademije, kada su obojica bili mladi, neiskusni, ali ispunjeni entuzijazmom za učenje. Taisei čak i tada je bio jako hladan i proračunat, nije se upuštao previše u socijalne interakcije i bio je fokusiran na svoje zadatke. Dok je Keisuke bio šušta suprotnost , luda harizmatična glava koje je volela ljude, a i ljudi su voleli njega.
Jednog dana, tokom vežbi iz kamuflaže u šumi, Taisei je bio savladao svoj zadatak, gotovo neprimetan među granama i lišćem. Keisuke, s druge strane, nije bio previše zainteresovan za skrivanje; umesto toga, smejao se i pravio grimase iza drveća, skrećući pažnju svih na sebe.
Na trenutak, Taisei je osetio mešavinu iritacije i znatiželje prema ovom neobičnom momku koji je očigledno ignorisao pravila , već da ima svoju slobodu. Uskoro su otkrili da, iako su potpuno različiti, imaju neku čudnu hemiju.
Godine su prolazile, a njihovo prijateljstvo postalo je sve snažnije. Od zajedničkog učenja početničkih tehnika do naprednih misija, ne zna se da li je više bilo uspešno odrađenih zajedničkih misija ili žena u njihovim životima. Kako su napredovali kroz rankove, stavovi i ambicije su se menjali ali njihovo prijateljstvo je odolevalo vremenu.
Njihova usklađenost u borbama i harmonija u radu bili su toliko impresivni da su postali poznati kao "FireFrost duo" osvajajući poštovanje kako od neprijatelja, tako i od savezničkih sela. Njihove staze su se razdvajale i ponovno spajale a ostalo je obećanje jedno drugome da će uvek biti tu.
Posle kratkog razgovora sa nindžom, Taisei je sada koračao prema selu, srce mu je bilo ispunjeno gorčinom dok je razmišljao o samoubilačkoj misiji koja je bila namenjena Keisukeu. Stigavši do starešina sela, nije mogao sakriti ljutnju i tugu koja su se ocrtavale na njegovom licu.
"Zašto ste poslali Keisukea na takvu misiju? To nije bilo izvodljivo, znate to vrlo dobro!“izgovorio je Taisei, pokušavajući zadržati miran ton iako je osećao da gubi kontrolu.
Starešine sela su se nesigurno pogledale, prepoznajući težinu njegovih reči. Jedan od njih je naposletku progovorio,"To je bila odluka svih nas. Morali smo doneti težak izbor zbog veće sigurnosti sela."
"Ali niste morali poslati Keisukea na sigurnu smrt! On je bio deo ovog sela, naš prijatelj, moj prijatelj!"odgovorio je Taisei s gorčinom u svom glasu
"Taisei, razumemo tvoju bol, ali moraš shvatiti da smo morali doneti odluku zbog dobrobiti celog sela. Neko je morao da se žrtvuje, a Keisuke je izabran jer smo smatrali da će njegove veštine doprineti ostvarenju cilja,"objasnio je jedan od starešina.
Taisei, očiju punih tuge i besa, nije mogao da prihvati tu odluku. "Zašto ja nisam krenuo s njim? Zašto ste ga poslali umesto mene?"upitao je.
Drugi starešina je odgovorio,"Taisei, ti si trenutno naša najbolja opcija za vođu. Tvoje veštine, ambicija i hrabrost su ono što nam treba. Nismo mogli rizikovati da izgubimo i tebe u isto vreme. Tvoje vodstvo će sada biti od ključne važnosti za očuvanje naše sigurnosti i integriteta."
Taisei je osetio lavinu besa kako se uzdiže u njemu, odbijajući da prihvati opravdanje starešina. Odlučan u svojoj odluci da pronađe pravdu za Keisukea, Taisei je brzo reagovao. Svojim samuraj veštinama, brzo je izvadio mač i zamahnuo, brže nego što su starešine mogle reagovati.U trenutku je bilo gotovo. Starešine sela ležale su pobijene pred Taiseijem, a Taiseiovo lice prekrijeno krvlju. Pogled mu je bio ispunjen mračnom odlučnošću dok je napuštao selo koje je nekada nazivao domom.
Dok je Taisei koračao kroz tamnu noć,r azmišljao je o težini vođenja, odlukama koje je morao doneti i šta ga sada čeka. Osećao je prazninu koja ga je gušila, svestan da je Keisukea izgubio zbog nemoralnih odluka starešina sela.
Vođenje nije bilo samo teret njegove sudbine, već i teret gubitka Keisukea. Sećanja na njihove zajedničke avanture, smeh i podršku prolazila su kroz njegov um, pojačavajući bol. Pitanja o ispravnosti odluka, o pravdi za Keisukea i putu koji je pred njim muče su mu misli, ostavljajući ga u vrtlogu tuge i odlučnosti.
"Opet.."
“Nisi sam”– tihi glas u Taiseovoj glavi je odzvanjao.
Dok je noć postajala sve mračnija, Taisei je osetio kako mu mozak klizi u neku mračniju dimenziju. Gubitak je bio previše težak da bi ga nosio sam. U trenutku samoće, počele su se događati promene. Taisei je počeo gubiti kontakt sa stvarnošću, a Keisukeova prisutnost postajala je sve jača.
Njegova hladna priroda postala je nepredvidiva, a smeh koji je odjekivao noću bio je spoj leda i vatre. Taisei je postajao dvostruka ličnost, borba između hladnoće i vatre, između ozbiljnosti i šale. Njegova duša bila je polje sukoba, a ni jedan nije mogao da preovlada.
Dok je hodao kroz puteve svoje sopstvene svesti, Taisei je postao svestan da nije više samo jedan nindža. Bio je i Keisuke, i ta dva identiteta plela su svoju mrežu u njegovom umu. Neki bi rekli da je postao lud, ali za Taiseija, to je bila jedina sredina koja mu je omogućavala da izdrži teret gubitka.
Re: Taisei - Missing Piece Test
Taisei je sedeo u tišini, gledajući u papire na stolu pred sobom. Našao se pred nemogućim izborom, pred najbitnijom odlukom njegovog života, koja je visila nad njim poput mračnog oblaka. Misija koju su mu dodelili donosila je gotovo sigurnu smrt, a on nije imao opciju da je odbije.
Udahnuo je duboko, osećajući težinu odluke na svojim ramenima. Razmišljao je o svim trenucima provedenim u nindža svetu, o prijateljstvu, avanturama, gubicima. Bio je spreman na mnogo toga, ali suočavanje s vlastitim krajem bilo je nešto sasvim drugačije.
Ustao je i uzeo svoju opremu, osećajući hladnoću metala na svojoj koži. Koraci su mu bili odlučni, iako je srce kucalo ubrzano. Kroz prozor je posmatrao zvezdano nebo, pitanja o smislu života i nindža puta vrtela su mu se u glavi.Nije imao luksuz da odustane, niti da bira lakši put. Ovoga puta, suočavao se s vlastitim strahom od nepoznatog, sa sudbinom koja ga je čekala na kraju tog puta.
Taisei je bio svestan da je opcija bekstva prilično nerealna ali je postojala, ali kako su se reči razmišljanja o tome motala u njegovom umu, shvatio je da bi to bilo beg od samog sebe. Osećao je teret odgovornosti prema svom selu, prema sebi i svim ljudima koji su verovali u njega.
Dok je vezivao pojaseve i proveravao svoju opremu, osećao je unutrašnju borbu između straha od nepoznatog i čvrste odluke da stane licem u lice sa svojom sudbinom. Premišljao je o mogućnostima bega, o izbegavanju neizbežnog kraja koji mu je bio predstavljen. Međutim, shvatio je da bekstvo ne bi bilo rešenje, već samo odlaganje neizbežnog.
Nakon tih razmišljanja, Taisei je snažno koračao ka vratima. Bez obzira na strahove, znao je da bi život bežeći od istine bio samo senka onoga što bi mogao postati. Odlučan da ne pobegne, ali hrabar da se suoči, napustio je svoj dom, krećući se ka mestu gde će morati stati licem u lice s onim što ga čeka.
"Bože moj. Neće, neće."mislio je Taisei, prihvatajući sudbinu koja mu je bila data izgleda od samog rođenja. U svojim poslednjim trenucima njegovog života, osećao je snagu priče koja će živeti i nakon njega. Duša nindže neće nestati, već će postati deo legende koja će živeti među onima koji su čuli za hrabrost i odanost Yuki Taiseia.
Re: Taisei - Missing Piece Test
U hladnom mraku svoje sobe, Taisei je ležao budan, dok su senke prošlosti igrale pred njegovim umornim očima. Ono što je počelo kao neobavezna noćna avantura sada je ostavilo tragau njegovom životu. Jedna od žena s kojom je delio strastvenu noć došla je s neočekivanom vesti - nosila je njegovo dete.
"Ma gde ću ja biti tata, ne mogu da se staram o sebi , a kamoli o njemu .A i mlad sam još , neću bre dete. Valjda neće biti žensko jbt. I šta sada , kako ću da budem sa ostalim ženama , ne ide bree. Šta da radiiiiiiiim sad? Da ubijem ja nju, a ne glupo je malo iskreno, onda moram i dete. Uh, šta da radim?" - previše pitanja i scenarija su obuzimali Taisejev um, a odgovora nigde nije bilo, pa je samo zurio u plafon pokušavajući da prokljuvi ovu neizbežnu misiju koja se traži od njega.
"Znaš kako, plaćaću sve što treba. Ne znam koliko ću biti tu zbog misija i toga, ali potrudiću se" - rekao je ne baš ubedljivo , nije znao šta da radi , ali mislio je da samo ode , pa neka se ona snalazi. Razmišljao je i da isfejkuje svoju smrt, da se pročuje ili da stvarno umre , možda bi bilo bolje tako.
"Jel ćeš biti uz mene barem ovih 6 meseci?" - uplakano je rekla Hina , znajući i sama da je Taisei jako neozbiljan i da postoji jako velika šansa da ih napusti.
"Aj videćemo" - reče Taisei prolazeći rukom kroz kosu , nastavljajući da gleda u plafon
Posle 6 meseci:
"Rodio se siiiiiin , mali gospodin!" - već vidno pijan Taisei je urlao u kafani na sav glas.
Nakon šest meseci, Taisei je došao do trenutka koji je u početku video kao teret, ali se sada pokazao kao najlepša promena u njegovom životu. Kada je prvi put uzeo svoje dete u naručje, osetio je nešto što do tada nije iskusio. Toplina njegovog malenog naslednika prodrmao je njegovo hladno srce.
Gledao je svoje dete, videći u njemu deo sebe i nešto novo, nešto što ga je povezalo s nečim dubljim od prolazne strasti. Svaki osmeh, svaki plač, svaki trenutak bio je dragocen i neočekivano ga ispunjavao srećom. Taisei, koji je nekada bio okovan svojim hladnim stavom, sada je bio otac s ogromnom ljubavlju za svoje dete.Hina, koja je u početku bila nesigurna, sada je videla potpuno drugačijeg Taiseia.
Njegova odlučnost i ljubav prema detetu bili su očigledni, a njihova porodična dinamika postajala je sve jača. Taisei je, ne shvatajući, otopio svoje srce pred neprocenjivim blagom koje mu je život podario.Njihov dom bio je ispunjen smehom, ljubavlju i novim počecima. Izazovi roditeljstva postali su deo njihovog svakodnevnog života, ali su se suočavali s njima zajedno.
