Kakao Oliva neizmireni dugovi

Pred tobom je sledeći zadak:

Potrebno je da napišeš 5 roleplay postova, polako kvalitetno razumno maksimalnog kvaliteta koji možeš postići:

Postovi su sledeći:







Što postovi budu realniji i kvalitetniji to su veće šanse da ostvariš prolaz.

Postoje DVE OPCIJE kojima admin može da odgovori: Prošao si. i Nisi prošao.

Ako prodjete uspešno ste položili ovaj event i dobijate nagrade.

Ako padnete maksimalni rank za vas u ovoj igri je chunin.

Ako vam admin kaže da ste pali imate mogućnost da ponovo ispišete svih 5 postova i da čekate novi odgovor.

Dok sam sedeo u dnevnj sobi i uzivao u svojim porocima kroz um mi je prosla misao bolje receno osecaj, cudan. Kao grom iz vedra neba zena mi je dosla sva izbezumljena Dragi danas dok sam isla da ispratim decu u skolu videla sam plakat sa natpisom "NESTAO" videla sam poznato lice ali dok nisam u nastavku teksta procitala ime nisam znala ko je u pitanju, NESTAO JE KISUKE. Sta uzviknuo sam u nedostatku informacija i osecajem nelagode u stomaku Kisuke, moj Kisuke onaj Kisuke uznemirenim glasom je rekao nas protagonista. Nemoguce gde. Kada mi je rekla lokaciju plakata skocio sam i pohitao napolje do tog mesta. Dok se led u casi topio i nedovrsena cigara i dalje dogorevala svakakve scene je zamisljao Oliva trceci da pogleda svojim ocima. Nakon sto je procitao stiskao je vec od sunca pozutelu hartiju i krivio sebe sto nije ranije saznao za ovo, slutio je najgore... Blag covek kakav jeste nije mogao da suzdrzi suse ali znao je da mora da predje preko toga i uradi sve sto je u njegovoj moci da nadje svog prijatelja. U srahu i izgubljen u svim uspomenama koje su mu se pred ocima oslikavale svi usponi i padovi sa akademija, sva pijanstva i neprospavane noci, hiljade i hiljade sklekova i nista manje zena trcao je ka glavasima sela u nadi da ce dobiti dozvolu za potragu. Pregazio je i izgurao sve strazare na svom putu ne bi li sacuvao svaki sekund vremena. Proleteo je kroz vrata i povikao pokazujuci na poster Kad, gde kako moram odmah da krenem da ga nadjem mogu...Njegovo izlaganje presekao je hladan pogled staresine i tu je vec znao da ga nece pronaci. Prijatelju nema tu vise nista sto mozes uciniti. Prebledeo je (koliko god je to moguce za njegovu rasu) i ostao nem zateturao se napolje i ramenom izbio stok starih drvenih vrata. Izbezumljen kao preplasena zivotinja koja bezi od predatora nije znao gde da ode da sastavi od tuge rasparcan um. Dok je prolazio pored lokalne birtije samo je rukom skinuo flasu viskija sa stola ljudima koji su sedeli napolju i uzivali u lepom danu. Gospodin u njemu je bio izgubljen i potegao je iz flase, ni sam ne zna koliko je zgrozenih pogleda bilo upuceno ka njemu dok mu se viski slivao niz bradu i kvasio uredno opeglanu kosulju. Kao finalu destinaciju za izlecenje svoje tuge nasao je najusamljeniju klupicu u parku dok je prosipao deo flse na zemlju promrmljao je Ovo je za tebe brate. Nekoliko desetina cigareta i puna flasa alkoholnog pica, dovelo ga je do cele noci na klupi nemocan da se pomeri i ode kuci. Mnogo dana proveo je i patnji i preispitivanju samog sebe i svojih odluka, bas mnogo dana. Kako je vreme prolazilo znao je da da mora koliko god to tesko bilo preci preko ovoga jer je potreban svojoj porodici pre svega. Zivot je nastavio da tece i dalje skoro isti kao i pre ovog trenutka skoro isti za sve osim za Olivu koji ce uvek u sebi nositi zal za svojim preminulim prijateljem,

Dan nakon misije, nicime poseban i drugaciji od ostalih. Dok je i dalje na balkonu sanirao rane koje je zadobio u borbama prethodnih dana i posmatrao svoje sinove, njegovo najvrednije blago osetio je pretnju u vazduhu. Nije znao o cemu se radi ali nije ga popustalo pregrizao je zavoj koji je obmotavao oko vec skorele rane i rekao Ajmo unutra sokolovi moji majka je sigurno usamljena. Samo je hteo da ih svo troje ima na vidiku u zatvorenom prostoru kog je znao svaki cosak, bolje od bilo koga i u kom je smatrao da sta god prodje kroz vrata nece izaci ujednom komadu ako predstavi pretnju njegovoj porodici.
Minut po minut, sat po sat sve vreme je osecao nelagodnost, forsirao je sve da ostanu u dnevnoj sobi vec prepunoj dima i budu blizu njega. Radio je sve sto je mogao da ih drzi okupirane, pokazao im je sve trikove sa upaljacem koje je znao i slozio uz pomc svoje dece mozda najvecu kulu od karata na planeti. Mrak je vec uveliko dosao kao i vreme za spavanje ali znao je da nesto nije u redu . Smestio ih je sve u krevet, skuvao sebi solju caja i neocekivano agilno za coveka svoje gradje ispeo se na krov, na kraju dana on je vrhunski nindza. Nebo je bilo verdo a noc svetla ali nije mogao da sedi i uziva jer ga je proganjala misao da mu je porodica mozda u opasnosti. Svanulo je ,slecei dan nista drugaciji od prethodnog pa ni noc osim sto mu je pun mesec govorio da mora da bude na oprazu.
Nova zora, neuobicajeno rano spazio je 2 nindze kako dolaze do ulaza na kapiju, nisu izgledali kao placenicicak naprotiv jasno se videlo da su nindze ovog grada. Vodjen besom i instigtom za prezivljavanje skocio je sa krova matirajuci ih pogledom gladne zveri spreman da ih na mestu sravni sa zemljom ako bilo sta pokusaju . Bili su to glasnici Ovo je za tebe jedan od nindzi je dao olivi svitak i dok je sklonio pogled sa njih ne bi li procitao sadrzaj nestali su. Uleteo je u kucu projurio kroz spavace sobe i zadrzao se u dnevnom boravku da bi procitao sadrzinu. Citajuci osmehnuo se bas onako kako bi to uradila osoba saterana u cosak od strane ljudi za koe zna da mu ne zele nista dobro. Pocepao je papir i zapalio na mestu ne bi li slucajno tekst dosao do ociju njegove zene. Napunio je casu, stavio dzezvu da skuva caj zeni koja se trebala probuditi svakog trenutka i poceo da secka povrce namenjeno zajednickom dorucku. Svaki udarac noza o dasku za secenje zvucao je kao sudar mesa i celika, celika cija je jedina namena bila da nanese bol i patnju. Vec je proslo nekoliko sati i bio je flegma sve vreme, neodgovarajuce njegovom karakteru ali morao je da sakrije vrtlog emocija koje su mu bile u glavi. Ispratio je decu u skolu vratio se kuci ali nije imao snage da zeni kaze kako stoje stvari, samo je nestao. proveo je nekoliko sati sedeci na drvetu sa kog je imao cist pogled na prozor iza kog su bili negovi sinovi dok su pratili nastavu. znao je da je to predposlednji dan tokom kog moze da provede vreme sa njima, jer sadrzaj svitka kog je samo on i osoba koja ga je napisala znao slutio je na najgore, ne imao je jasnu poruku da je to put bez povratka . Bio je uslovnjen misijom koja je sama po sebi bila samoubistvo da ako ne ode na nju lose stvari ce se desiti njegovoj porodici. Nekome je smetao, neko ga nije hteo u gradu i znao je da nista ne moze da uradi povodom toga. Kada se nastava zavrsila sacekao je svoju decu i odveo ih kuci gde su imali zajednicku veceru. Jos jedna neprospavana noc iza Olive i znao je da je useo u poslednjih 20ak sati kako vremena koje ima da provede sa svojimbliznjima tako i svog zivota. Izveo ih je jako rano napolje da zajedno uzivaju u carima grada u koji se nedavno doselio ali u kom je ocigledno bio smetnja nekim ljudima. Malo kvalitetno provedenog vremena sa svojim najdrazima i dosao je trenutak da mora da krene sve emocije koje je suzdrzavao ovog dana isplivale su iz njega u trenutku kad je pdigao svoje sinove i zagrlio svoju zenu. Znao je da je to poslednje zbogom i da on nisu krivi ni za sta pa je samo uplakan izasao i nestao u tami. Nisu ni slutili sta ce se dogoditi, a nije znao niko ni od njegovih prijatelja jer nije hteo da stavlja teret na bilo koga. Javio se da izlazi iz grada i ta informacija je odmah dosla do narucioca njegovog atentata. Trcao je i drcao i trcao sve dok nije video ni obris grada u daljini. Usao je u sumu i koracao duboko dok nije nasao drvo prepovljeno od udarca munje sa odlicnim za sesti na procepu. Nije imao vremena da kupi nista za put pa je tu ostao sa svega 2 cigarete i polu praznom cuturom alkoholnog pica koje se ces ustajalo u njjo . nije mu dugo trebalo da ostane i bez toga i znao je da je doslo vreme da podje . Skocio je na zemlju i nakon dugog razmisljanja prethodnih nocizakljucio da ne moze da pogine u borbi znajucida bi naneo zlo drugim ljudima, a imak nije mogao samo da ode i pogine jer je u srcu bio ratnik. Ubodne rane od kunaia u stomaku nisu bolele ni priblizno kao osecaj da ce njegova zena morati da zivi bez njega i da njegovi sinovi nece imati na koga da se ugledajuod tog dana

Nakon dugog razmisljanja koje se odvijalo nekih devet meseci ranije od sad moja zena. moj zumbul u cvatu i ja odlucili smo da je vreme da pokusamo da dobijemo jos jedno dete. Bila je to burna noc svesna je sta sve mogu ali i ja da nakon toliko godina braka ona uziva u svakom delu mog bića, pa je nisam stedeo i desilo se. Zato danas slavim rodjenje svoje cerkice, svog najvrednijeg blaga moje Mej Mei.
Danas nam je divan dan, divan dan celog dana je Oliva pevusio dok je pripremao pribor za jelo koji je trebao da saceka goste koji bi kasnije dosli na proslavu. Sve je bilo spremno kuca se caklila od poda do krova, neverovatna kolicina hrane je bila spremna od vise vrsta mesa pa sve do najegzoticnijih biljaka i morskih plodova. Kako mi je drago sto sam te ozenio, nisam pogresio presrecan je rekao Oliva kad je ugledao svoju zenu i najfinijoj haljini koju je ikad video. Nije ni on zaostajao u krem belom smokingu i ljubicastoj kravati dok je na nogama nosio lakirane spic cipele izradjene od koze oko ociju kitova ubica. Pokazao je svojim sinovima svojim gordim sokolovima kako se vezuje kravata i kako se podvrcu rukavi kako bi izgledali kao dva prava mala gospodina. Kakvi ste mi sinovi moji vidi se da ste od mene potekli ponosno je izgovarao dok je zadovoljno gladio bradu. Svi su se skupili na terasi i cekali zvanice da pristignu na proslavu. Sve vreme je Oliva svirao svoju usnu hermoniku i pevusio vesele pesme. Njihova novorodjena cerkica je sve vreme bila u dnevnoj sobi ususkana da moze da bude clan ovog veselja. i napokon svi su se gosti okupili i smestili na stolu dugackom drvenom stolu kakav su za proslave koristili stari vladari. Kana je azurna zena posluzila pice svim gostima oliva je ustao zategao kravatu, nakasljao se i odrzao zdravicu Na danasnji dan ja Kakao Oliva po treci put postajem ponosni otac, svi smo se ovde skupili da proslavimo rodjenje moje cerke i zelim vam prijatan rucak nadam se da je sve na mestu i da vam je ugodno. Za Mej Mei Uzviknuo je na kraju svog monloga dok je podizao casu cija je sadrzina zasvrsila svuda po prostoriji, jer i pre ne je vec bio dovoljno pijan. Zena je poput konobara svetske klase iznosila mnogobrojne tanjime i posluzivala ih pred goste koji su jeli pili i uzivali u prijatnom drustvu. Nekoliko sati kasnije nepoznatom broju popijenih casa i opstem haosu koji je nastao zbog dobrog provoda gosti su svi polak otisli svojim kucama. Ostao je nered Oliva i njegova draga zena dok su sinovi vec bili u dubokom snu. Dodji ovamo padni mi na grudi prosaputao je Oliva svojoj lepsoj polovini dok je sirio ruke. Sedela mu je u krilu u poredjenju sa njim tako mala i krhka u njegovom zagrljaju izgledali su kao glavni junaci iz decije bajke o lepotici i zveri. Nista od ovoga ne bih mogao da ostvarim bez tebe, ti si glavni vesnik moje srece sa svime sto si dovela u moj zivot svojim postojanjem. Ostali su na jastuku na podu do duboko u noc pricajuci i prisecajuci se svih lepih zajednickih teenutaka dok je mala Mej mei bila u postelji nadomak njih. Vec vidno u alkoholisanom stanju odneo ju je do kreveta i stavio u krevet a zatim se sitnim koracima vratio nazad u dnevni boravak.
Sedeo sam tu jos neko vreme uzivao u toploj noci i ostatcima torte koja se nije pojela kad mu je na pamet pala ideja da napise pismo. Danas Mej Mei ti citas ovo pismo i nadam se da imas osmeh na licu dok saznajes kako je porodica izgledala na dan tvog rodjenja.

Polozio si. Svaka cast. Dobijas sve nagrade.