Apprentice Ispit: Yukiteru

Poslednje čega se sećam jeste da sam zaspao u maloj ostavi kod starog Rivlo-a. Probudio sam se u veoma poznatoj prostoriji. Ona je bila potpuno prazna, dominirana belom bojom. Sa jedne strane umesto zidova bio je red velikih prozora. Pogled kroz njih bio je isti kao kad mi se ovo dogodilo u mom prvom životu. Veliki soliteri povezani samo drvenim slabim mostovima, visoki toliko da se zemlja nije mogla videti. Iako mi je ova scena nekada bila jeziva, počela je da mi budi osećaj nostalgije. Ipak je to bio veliki deo mene.

Sa mojim iskustvom u ovoj sobi, mogao sam pretpostaviti šta sledi. Iza jedinog prolaza u ovoj prostoriji pojavljuje se tamna figura. Znajući da je ne mogu pobediti u tretunom stanju, pokušao sam da smislim način kako da izadjem odavde.

Krenuo sam pesnicom na pretnju ispred sebe.

#card102
(ulažem 100 energije - dmg je 100)

Ovaj protivnik delovao je jače nego većina prethodnih sa kojim sam se borio na ovom mestu. Tome ne pomaže činjenica da kad god sam reinkarniran treba mi vremena da povratim barem neke veštine. Sada sam bio siguran da ga ne mogu pobediti. Izvadio sam nož iz unutrašnjosti odela što sam brže mogao, te zamahnuo ka njegovoj nozi.

#card800
(ulažem 50 energije - dmg noža je 50)

Uspeo sam da mu napravim posekotinu na nozi. Kako sam krenuo da bežim ka izlazu, neptrijatelj je bacio neki vazdušni napad na mene. Znao sam da mi je ovo jedina prilika da pobegnem, pa sam morao da se nekako odbranim. U sebi sam osetio energiju nalik onoj koju sam nekada imao u svom prvom životu. Nisam bio siguran šta je, ali sam nekako prirodno uspeo da je iskoristim.

#card109
(izbacujem 50 moči - def je 100)

Izbacio sam iz sebe odredjenu količinu ove nove moći kako bi se odbranio od nadolazećeg napada i trčao pravo ka izlazu iza ugla.