Apprentice Ispit: Hitomi

„Juuhuu ima li koga?“ uzviknu ona, dok se penjala na palubu broda kojeg do pre dva dana nije bilo. Njuškajući okolo naletela je na oklopnog čoveka, koji je takođe izgledao kao da..nije pripadao tu. Neki loš predosećaj počeo se buditi u njenom stomaku.

„Gospodine, otkud vi ovde, na ovom malom brodiću?“ upitala je, kao i obično što radi, kada je radoznalost pritera. Čovek u oklopu je čutao jedan tren a onda.. je krenuo da ide pravo ka njoj, ludačkom brzinom.

*Definitivno loša odluka...baš sam sad morala da kopam i hranim svoju radoznalost, no sad je već kasno da se vratim.. Snago moja i voljo sad si mi baš potrebna... ovaj tip izgleda baš....strašnooo.... * stiga je da pomisli tik pre nego što...

„Bolje da nisam ni dolazila, ako mene pitaš“ Hitomi odgovori dok se brzo pomerala u stranu, kako bi izbegla napad.

#card101


Njene prodorne oči boje lavande zurile su tamo gde bi se oči protivnika trebale kriti. Sva pažnja je bila na njemu i tome šta će sledeće uraditi. „Predpostavljam da neću dobiti drugu priliku za beg?“ upitala ga šalivo, pripremajući sebe za očigledno...pokušala je da objasni sebi najednostavnije zašto čovek naspram nje ovako dočekuje posetioce, a još više da objasni zašto nije još uvek napustila palubu!?!?!

„Zašto nisam iznenađena?“ nastavila je da mu postavlja pitanja,a onda raširi obe svoje ruke i izbaci čistu moć iz svog tela, koja je zaštitila od ovog vatrenog napada.
Moć je obavila celo njeno telo, a manifestovala se kroz svetlost koje je dopirala čak i do protivnika.

#card109

Hitomi je to iskoristila da se skloni sa strane i sakrije iza drvenog dela na palubi gde se i njoj a i protivniku gubi vidik jedno na drugo. Stisnula je besno pesnice u svojim rukama ali je shvatila da je glupa zamisao bila nastavljati ovo, te se što nečujnije povlačila sa nepoznatog objekta na koji je upala nesretnim spletom okolnosti...