Ninja World

Wilsonovo šetalište jedno je od glavnih atrakcija grada.To šetalište ograđeno je raznim biljkama, stabljikama i slično.Često se mogu primjetiti osobe koje rade na terenu, tačnije na tom šetalištu.Tu su da svakodnevno brinu o biljnoj i životinjskoj sredini.Šetalište, kako je lijepo u popodnevnim satima, još je ljepše u onim večernjim.Tada se upali rasvjeta na samom šetalištu i mogu se čuti cvrčci koji proizvode razne zvukove.Na svakih nekoliko metara je smještena klupa za odmor i uživanje u pogledu koje pruža ta priroda.

Broj reči: 124

Broj reči: 123

Slušao je razne priče o Wilsonom šetalištu, baš je bilo interesantno posetiti ga. Nije bilo ništa toliko spec kao što su ljudi pričali ali opet bilo je lepo. Šetkao se stazicom gledajući naokolo da li poznaje nekoga ,ali nije bilo nikoga sve neki nepoznati ljudi sa svojim ličnim životima bez Taiseia u njima.

Broj reči: 62

Konacno je dosao do setalista, ovog puta ovo mesto za razliku od proslog je bilo otvoreno, mogao je da udise miris prirode, koji je ipak odlucio da unisti upalivsi cigaru. Nakon sto je zapalio cigaru laganim koracima je krenuo da se seta kroz setaliste uzivajuci u prirodi.

Broj reči: 51

Vidno već usamljen Taiseiu je trebalo društvo ,video je nepoznatog lika kako se šeta sam, pomislio je i njemu treba društvo. Pošto njemu nikada nije bio problem da prvi pridje i upozna se to i je uradio.

Ćao, ja sam Taisei.Kako se ti zoveš ?

Broj reči: 53

Dok je setao opet ga je neko zaustavio, sa namerom da se upozna. Izgleda da ni ovde nece moci na miru da se opusti uz setnju i cigaru. Gde god da ode stalno ga neko zaustavlja. Nije bas bio raspolozen zbog toga, te mu je neizanteresovano odgovorio.

”Jotaro, treba li ti nesto?”

Broj reči: 63

Drago mi je Jotaro.. Ne treba mi ništa .

Pogledao je u zemlju malo čudno ,bilo mu je malo glupo i neprijatno ali je pak odlučio da pita.

Da li i si i ti nov ovde? Mislim u ovom svetu ?

Delovao mu je drugačije ,ne kao oni obični ljudi sa šetališta.

Broj reči: 51

Broj reči: 76

I evo ga standardno pitanje otkad je dosao ovde, sve koje je upoznao su imali isto pitanje za njega, izgleda da ce i sa njim morati da vodi isti razgovor kao i sa ostalima, ali sta je tu je.

”Jesam.”

Pitao se da li svi ovi ljudi tako svakome prilaze i pitaju za ime.

Broj reči: 67

E pa super. Kako ti se čini ovde, jel ti je dosadno a ?Ja se smorio brate, bukvalno mi svaki dan prolazi isto. Jel treniraš možda ili blejiš kao ja? E a kako si umro? Baš me zanima to.

Pošto odavno nije razgovarao sa nekim krenuo je bukvalno da šeta sa Jotarom obasipajući ga pitanjima.

Broj reči: 63

Izgleda da bas nije imao srece, nadao se da ce kao sa svim ostalima pricati bar normalno, dok ga je ovaj izbombardovao pitanjima. Zavrsavajuci cigaru odlucio je da mu odgovori prvo na prvo pitanje.

”Nista posebno, i nije bas svaki dan me neko drugi zaustavi..”

Broj reči: 56

E a nemoj da pušiš ne valja to umrećeš tako jednog dana ,nemoj.

Videvši cigaru u njegovim rukama odlučio je da ga prijateljski upozori. Nakon što je čuo odgovor od Jotara odlučio je da se opet požali.

Ee blago tebi ti bar imaš sa kim da se družiš, meni je ovaj AWorld više kao ASmor,veruj mi brt.

Broj reči: 76

Izgleda da do sada koliko je ziveo i u proslom i ovom zivotu nije sreo naporniju osobu od ove, i zasto ga svi smaraju za pusenje, pitao se sta je sa ljudima u ovom svetu.

”Vec sam umro, pa vidis da sam opet ziv. Da prosto sam lud bez druzenja.”

Broj reči: 61

Čuvši odgovor na svoje upozorenje od pušenja, iznenadio ga je odgovor pa je tako i reagovao.

Uu bravo, dobar kombek, ali možda sada kada umreš se nećeš vratiti, ko zna. A iskreno ne deluješ mi previše kao društvena osoba više mi delujes kao
neka ono nzm nafurana osoba jel sam u pravu a?

Broj reči: 67

”Ti meni delujes kao da si pao sa grane.”
Nije znao vise sta da prica sa ovim covekom, zaista ga je sa njegovim glupostima izbacio iz stava. Zapalio je cigaretu te seo na klupu, izgleda da ce ovaj razgovor potrajati sa ovim.

Broj reči: 53

Pa nisam pao sa grane baš, više sam pao sa neba, mislim ono iz Shinigami sveta sam a ti?

Videvši Jotara kako seda na klupu seo je pored njega nastavljajući da priča.

Ma nemoj da pušišššššššš bre ludače.

Krenuo je da duva u cigaretu kako bi pokušao da je ugasi.

Broj reči: 67

”Poznajem jednog iz tvog sveta, izgleda da nisu svi nenormlani iz tog vaseg sveta, ja sam iz bizarnih avantura.”
Te je video da pokusava duvanjem da mu ugasi cigaretu, te mu zapreti.
”Jos jednom duni i bice ti poslednji put.”

Broj reči: 57

Broj reči: 67

Hvala i ja za sebe mislim da nisam nenormalan, ali mi ljudi često govore da jesam. Kakvih avantura bre? (gledao je začudjeno) Jel si voleo mnogo da ideš u avanture a pa zato ?

Voleo je da sluša o drugim svetovima bilo mu je jako kul i zato je želeo što više da sazna.

Broj reči: 66

”Yare yare, da mnogo sam voleo avanture.”
Nije imalo smisla objasnjavati klincu o svome svetu, znao je da nista nece postici objasnjavanjem, te je samo odlucio da govori sve potvrdno na njegove idiotske pretpostavke koje je imao da mu kaze.

Broj reči: 48

Broj reči: 60

A kakve su to avanture bile, mislim ono šta si radio u njima? Jel bilo mnogo opasnosti ili kako? Ili ste se borili protiv nekih baba tamo? Pa pojasniiiiiiiiiii mi bre druže što si nekomunikativan tako, stvarno ne razumem. Jel vi ne volite da pričate tamo u vašem svetu a?

Uh zastao je kako bi dоšao opet do daha posle ovoliko brzo izgovorenih reči.

Broj reči: 76

”Polako ostaces bez vazduha klinac, ne smem da ti pricam jos si mali.”
Pokusavao je da ga na neki nacin skine sa vrata tako sto mu je po mogucnosti davao najkrace moguce odgvore, zaista nije voleo klince pogotovo ne ovako naporne.

Broj reči: 52

Jao bre. Kako mrzim kada me neko nazove klincem, debilčino jedna matora.Možda sam ja klinac ali talentovaniji od vas svih zajedno i to 10 puta višee breee ,reši.

Wilsonovo šetalište Toshiro-hitsugaya-108

Wilsonovo šetalište Toshiro-hitsugaya-108

Napravio je jedan deb kako bi proslavio svoju pobedu. Stvarno nije voleo da ga ljudi smaraju kako je klinac, imao je slobodno ponašanje ali opet bio je dovoljno zreo u odnosu na njegove vršanjake.

Broj reči: 87

”Yare yare, sto se meni ovo desava.”
Razmisljao je zasto se njemu ovo stalno desava, prvo u onom lavirntu cveca neka klinka koja ga je smarala za cigare, a sada klinac kog su roditelji napustili kad je bio mali, pa je ovo ispalo od njega.

Broj reči: 56

Ma ti si dečko neozbiljan skroz. Ja kid a ti ne znaš da vodiš konverzaciju, samo neko Jare Jare , ne kontam šta znači to,pa pojasni mi malo bree ?

Delovalo mu je kao da smara Jotara ,ali jbg Taisei voli da smara ljude tako da mu ovo nije predstavljalo preveliki problem.

Ne razumem..

Zbunjeno je pogledao u Jotara.

Broj reči: 70

”Normalno da ne razumes kada si klinac.”
Kada je to izgovorio pomislio je da je upao u njegovu zamku, da se upeca na njegove prozivke i da pokrene raspravku, mada Jotaro je bio skroz opusten, ionako nije imao nista pametnije da radi, malo zafrkancije sa klincem da se opusti nije na odmet.

Broj reči: 63

Ma ko je klinac breee? Alooooooooooo. Poslednji put ti kažem,nisam klinac imam 14 godina i to je sasvim okej. Ali ti si glup i jedini konkretan izgovor ti je da sam klinac, ma beži bre što se ja raspravljam sa tobom uopšte neću bree, nisam glup ja. Nego kako si ti, jel si dobro?

Gledao je okolo kako ljudi prolaze mrdajući nogama kao znak dosade..

Broj reči: 78

”Rekoh ti polako, ostaces bez vazduha. Dobro sam, ti klinac?”
Zaista je bio ozbiljan sto se tice disanja posto se vecina njegovih tehnika bazira na disanje, ili ti ga hamon u njegovom svetu. Nastavio je da ga provocira da je klinac, iako je pocelo pomalo da ga smara.

Broj reči: 59

Ee aj vidimo se ,smaraš me, naučio si dve reči i to je to, samo njih koristiš. Aj iš, vidimo se nekad, možda i ne ,ne znam.Ćaooo Jokaro..

Odlučio je da poseti i ostale delove grada,bio mu je zanimljiv Jotaro ali malo ga je smarao već pa je odlučio da krene dok se ne iznervira ,možda će mu jednog dana biti saborac ali ko zna, to samo život zna šta donosi.

Broj reči: 86

Taman nakon sto je razgovor krenuo da ga smara klinac je napokon otisao, nije hteo nista vise da dobacuje samo je izvadio svoju paklu iz kaputa i zapalio cigaru. Ostao je da sedi na klupi uzvijacu konacno u miru i tisini.

Broj reči: 45

Uz nekoliko koraka i koraka bas kada su doputovali do tamo i ako je za njega bilo to kratko hodanje do tamo,ne znajuci i dalje o toj devojci nista ipak joj bilo drago da neko poput nje drzao I l dalje saku na njegovoj ruci,mada sada nije znao da li je pocrveneo zbog toga ili jednostavno bilo vruce.

Pa kako se sad osecas jel si opustena.

Tada ugledavsi sjajno mesto za sedenje Ali pre toga zastade da je pita za ime.

Ja sam Riomarindo ali me mozes zvati i Rio,a kako je tvoje cenjeno ime?

Hitomi je uhvatila dečka s kojim je šetala još uvek ne puštajući mu ruku, kako crveni pred njom.

“Oh, ja nisam ni shvatila koliko je vruće zapravo” reče opravdavajući ga, a onda pusti njegovu levu ruku, a desnu mu pruža kao čin upoznavanja. “ Moje ime je Hitomi, nemam nadimak još uvek kao ti, Rio.”

“Pitam se gde smo mi to sada?”

Kada su se pozdravljali sa rukovanjem shvatajuci da Hitomi imala dovoljno dobar stisak da je ostavila cak dobar utisak mada njeno ime je zaista bilo lepo nikad cuo bese za to ime.

Pa zdrago mi je,a sto se tice mesta mislim da smo u vilsonovo setaliste,skoro pa poznajem ovo mesto u gradu od kad sam dosao.

Razmisljaljuci sta dalje da je pita pa se seti.

jel si odavde Hitomi iz ovog grada.

Hitomi su malo uhvatili pundravci te je malo prošla korak dva, dok nije stala kod one klupe gde su prvobitno došli, udaljeni od onolike gužve. Hitomi odluči da mu se ponovo obrati i time prekine tišinu, iako nije bila ona neprijatna u pitanju.

“Riomarindo” reče, okrenuvši glavu ka njemu.“Rio” – dodade, odlučivši se ipak da je nadimak prikladniji sada kada su se upoznavali, iako Riomarindo - nije bilo teško za pamćenje.

“Ne, nisam odavde. Ali sam ovde sada, ne svojim izborom moram priznati i ne znam što. Molim te reci mi koliko dugo si ti ovde već ?”

Bio je tu u blizini i mostić nedaleko od njih, na koji je Hitomi pokazala rukom poželevši da ode tamo. Stigli su malo nakon što je mrak pao ali je mostić svetleo pod noćnim svetiljkama u blizini. Hitomi je skinula svoju jaknu i stavila je na gelender kraj mosta a onda sela na nju. Bilo je zaista neugodno balansirati tu na gelenderu, komad odeće nije puno olakšao položaj, al ipak se tako činilo.

Kada su se popalile sve svetiljke na šetalištu, Hitomi je ustala sa prethodnog nameštenog mesta za sedenje da baci pogled na šetalište iz ovog ugla. Kraičkom oka je spazila da i Rio isto posmatra.

Videli su se i ljudi koji su radili u okolini. Verovatno su završavali svoju smenu, sudeći po tome da je sav posao ulepšavanja bio svršen. Rio ih je opazio takođe.
“Uživaš li u pogledu, kao ja ? ” upita ga.

Opazeci pejzaz koji je tokom gledanja malo i upoznavao bilo je bas mocno gledati tako nesto kao nekakva magija,ne primetujuci da vreme prolazi a da vec pada mrak jedino se culo samo tisina i tisina sve dok se odjednom nisu culi zvuci okolina ovoga a takodje i pitanje dok je slusao dok je ona govorila, ne svojom izborom hmm nine cuo da to govori neko.

Pa kako da kazem hmmm,ovde sam nesto manje od nekoliko meseci I ako ne znam kolko tacno.

Tada most na kom su bili nije se naslanjao vec naravno na banderu koja je osvetljavala gledajuci nebo.te progovori opet.

Uzivam,mada nasta pomislis kada vidis zvezdu,postoji li neki tvoji zvezdani oblik koji ti je interesantan?

„To je dovoljan vremenski period.. mislim da upoznaš malo bolje ovo mesto..“ reče zamišljenim pogledom.

Hitomi ga je pogledala kada joj je postavio pitanje vezano za zvezde. Šta su zvezde mogle predstavljati? Hitomi je onda počela da teoretiše sa njim o svim mogućim geometrijskim i onim nepravlnim oblicima zvezda koji se mogu naći i povremeno gledala Ria direktno u oči, da bude sigurna da prati tok razgovora. Onda mu je ona pričala o tome kako ima teoriju o kometama ili putujućoj zvezdi, o tome koliko su one brze, i koliko su udaljene od njih i kako im zavidi na tome što lebde negde gore u atmosferi. A onda je krenula da priča o tome kako je uvek cenila to kod ljudi što su slobodna bića, makar što se tog kretanja tiče. Kako ljudi isto mogu da budi brzi, da se kreću, da imaju tačnu putanju koju prate. Ne mogu da plutaju u komsosu i atmosferi ali mogu da plutaju i plivaju u vodi. Mogu da hipnotišu isto kao što njih sada hipnotišu zvezde iznad njih. A onda je pomislila i na unutrašnjost zvezda, kako one sijaju ali najverovatnije prazne, nije znala ni za jednu teoriju o zvedama koje recimo imaju dušu, a ljudi su je svakako posedovali. Hitomi i dalje ta duša nije bila dovoljan razlog da predstavi čovečanstvo kao nešto superiornije, te je zaćutala dalje na tu temu ne želevši da ga totalno smori, pa ga je upitala najzad da joj kaže šta kakvo mišljenje on ima o tome.

Pokusavajuci da saslusa Hitomi o onome sto je pricala sto ju je duze slusao tako je povezivao neke stvari i ako naravno nije toliko znao o zvezdama ali teorijama koja je pricala imala je neki drugi smisao sto mu je cak bilo zanimljivo dok je obracao paznju, i ako su se zvezde i ljudi razlikovali opet nije znao sta je time htela reci,svitci su leteli i tako osvetjavali noc ali nije pridavao paznju.nakon sto je Hitomi zavrsila sa pricom shvativsi da je nacitana cak njeno misljenje mu se svidelo,ali razmisljaljuci sta misli on o tome od onog trenutka kada ga je bacila u razmisljanje.

kada bi zvezde bile poput ljudi verovatno bi tada mracile poput depresije a unutar bi svetlele,mada ovo sto si rekla to je nesto poput univerzuma koji putuju na drugi svet u kojem ne vlada njihov zakon fizike.

Tada dok je gledao svitce kako lete,zatim koji trenutaka ponovo je prebacio pogled na nju a onda rece jer je interesovalo stvar oko hobija.

Kako inace znas te stvari?imas li hobije na primer koji nisu svakodnevni vec nesto novo ili bavis se svakodnevnim.

Krenulla sam da šetam napred, ali sam se okrenula na peti da vidim iza sebe da li je još uvek tu.
„Pogledaj tebe. Sada baš svetliš kao neka zvezda, pod ovim silnim svetiljkama“ rekoh mu i osmehnuh se. Klimnula sam i glavom čak, potvrđujući svoje reči.

„Amm šta da ti kažem na to? Radim sve ono što zadovoljava moje potrebe za bilo čime i želje...“ Odgovorila sam mu odmah. Moj pogled se zadržavao još uvek na njemu a u očima mi se stvaralo pitanje dok sam mu ga postavljala. „A ti?“

bas kada je pogledao oko sebe mogao je videti svitce koji su mu na jakni tada su bile zute boje sto je bilo nesto kul,ali ubrzo je skinuo lagano jaknu vise je hteo pod nebom da svetle nego na njemu tako je otresao jaknu poout talasa.

letite svitci sada.

Na nebo su poceli leteti i nebo je bilo drugo boje.tada je uocio da Hitomi radi Ono sto je ispunjava i neke zelje sto je bilo zanimljivo.

Pa divno,mada i kod mene su zanimljivi hobiji na primer odrzavam formu tela ali takodje vezbam,mada je vise zanimljivo neka avantura ili zanimljive stvari.nego zanima me tvoja kosa,bela je a nisam dosad video nekog sa tom bojom kose.

Cekajuci odgovor nadajuci se na odgovoru.

„Istina je, Rio da ja svaki dan već ne znam koliko dugo sam ovde, ustajem i gledam tu svoju kosu i ne mogu da se naviknem. A trebalo bi da se naviknem jer ne planiram da je menjam. Da li ti se dopada? “ upitala sam ga lagodno, gledajući ga dok čekam odgovor.

Razmisljaljuci o tome sta da odgovori dok je pogledao njenu kosu shvateci da sigurno neguje sa ozbirom da njen izgled privlaci ali opet bela kosa izgleda interesatno,barem ta boja se uklapa uz nju.

Tvoja bela kosa se uklapa sa tvojim izgledom zenstveno izgledas sto je pohvalno.

Tada razmisljaljuci dok je nju gledao dal su stvarno toliko razliciti,jeste da su imali teme za razgovor ali je nesto bilo sto je razlikovalo.nakon razmisljanje gledao je u nebo.

Hitomi je pogledala nežno u dečka idalje naslonjenog na banderu,čiji je pogled bio uperen ka gore. Ruke su mu bile obučene u bele rukavice, a i sama njegova odeća bila je iste boje, sa plavim detaljima. Bele i plave boje bile su pomešane i na prednjem delu njegovog odela.

„Hvala“ promumla zevnuvši dok je navlačila svoju jaknu preko golih ruku. Nasmejala mu se pomislivši kako je Rio jedna od boljih ljudi i kako ima sreću da je naletela na njega i kako je čitavo ovo veče napunila mini uspomenama sa njim na ovo mesto i njihovu priču.

Vec Neko vreme gledajuci u nebo mogao je i krajickom oka pogledati kako Hitomi gleda u Ria,sto bi sam nije znao kakav je to pogled i sta je oznacavalo samo je znao da mu je opet bilo vruce sa ozbirom da davno takva devojka nije njega pogledala.

Vruce je.

Pogledajuci trafiku koja je bila na nekih nekoliko vise koraka a tada je jasno pogledao u Hitomi shvativsi da su joj oci jako lepe kada su svitci poceli oko nje leteti.

Tamo na trafici ima nesto hoces li da kupimo suncokret?...uzgred odakle stvarno dolazis.

Tada dok je cekao odgovor tada se sklonio sa bandere.

Stvarno je postalo toplo. Hitomi se okretala levo-desno i videla svuda one svetiljke kako divno sijaju. Čak i najmračnije delove osvetljavaju i najjači mrak pada pod njihovom moći.

Klimnula je glavom na njegovo pitanje da odu do trafike i ustala da krene za njim. Pratila ga je do trafike u stopu. Razmišljala je pri tome o njegovom pitanju i tome šta bi mogla i kako da mu ispriča o svom životu.

Ruka joj je zadrhtala kada je krenula od njega da uzme par semenki. Hitomi mu se približila onda i rekla.
“Ja dolazim sa jednog jako opuštenog mesta” promrmljaloa je “Gde nisam htela da dozvolim da moji prijatelji umru sami.. pa sam i ja pošla u nadgrobni svet sa njima… ”

U svoje dve ruke dok je desnu drzao u vis kojom je drzao te semenke dok je levo mogao normalno da uzme semenke kako bi grickao to je bilo uzivancija, tu levu svoju ruku je stavio u dzep posto mu je bilo malo ladno,odjednom setivsi se svoje proslosti kada je Hitomi nesto ispricala osecao je od kese da se ruke treslu sto je sigurno bilo uznemirujuce cak za nju,izgleda da ipak svi dolazimo od nekuda iz svog nekog svet,nije ni znao kako se njen svet zove pa se odlucio nadovezati i za njegov.

Pa svi smo umrli na neki svoji nacin u svom svetu ali bila si lojalna to je bitno...mada moji svet je imao magiju i moci ali imao sam i svoje avanture,ali posto vise nema te cari magije ali to ne znaci da sam to zauvek izgubio pogledaj ovo.

tad podigavsi levu ruku kako bi uzeo semenke,te svoju ruku priblizio ka njenom uvetu a kada je povukao nazad bio je to novcic a semenke nije bilo,imao je u rukavu jedan novcic kako bi izgledao dobar trik.

„Rio“ reče veselim glasom nekoliko tonovoa iznad nego što je bilo potrebno. „Jesi li ti mađioničar?“

Krenula je da mu apludira iznenađena njegovim gestom, i njeno telo skoro da je krenulo veselo da poskakuje .. ali umesto toga... - Svet je postao beo ispred njenih očiju, dok je ona teško izdahnula, pomerivši se ka zidu, gde je mogla da nasloni svoja leđa. Svoju ruku držala je u vazduhu dok je lagano uspevala da povrati dah očiju uprtih u senke koje je mesečina pravila po zemlji. Bilo je nešto jako teško u vazduhu i ona se opet oseti kao da ima temperaturu, što se dalo i proveriti baš onom rukom koju je držala u vazduhu do malo pre. Definitivno nije navikla na reakcije ovog novog tela. Šta joj se dešavalo...?
Zvuk lomljenja granja od žbuna preko kojeg je pala je definitivno mogao privući pažnju i to ne samo od njenog sagovornika.
Da li bi iko primetio da joj je pozlio da je ovde bila sama? Moglo joj se desiti isto bilo kog drugog dana kada je bila sama. Definitivno će morati da poradi na svom telesnom zdravlju, treningu i boljoj ishrani.
Njena leđa su zadrhtala dok je povraćala i borila se da povrati dah. Telo joj se nekontorlisano pomerilo unazad istovremeno dok je ona podizala rukave svoje crne jakne na gore a onda se jednom rukom pridržala za obližnje stablo.

Hah pa za tebe mogu biti madjionicar

Bas kada je pomislio da je sve mirno I l dobro tamannu trenutku stavi kesu suncokreta u dzepu,onda u trenutku dok je pogledao reakciju mogao je primetiti da joj nije dobro,cak nije ni on znao zbog cega,u stopu je pratio dok je od nje bio 2 metra za svaki slucaj ako se onesvesti,nije mu bilo svejedno kad bi video onesvescenu devojku pa kamoli nekog drugog pitao se on takodje sta se njoj desava.i sam pomisleci da li je reakcija njenog tela zbog posledice zbog njenog sveta?to sto nije navikla na svoje telo u potpunosti? Proziveo je to isto taj bol koji je osecao bol kao kada je serpa tandrcala jer svakoga je bula reakcija kod nekog drugacija.tada je uzeo svoju jaknu koju je skinuo te je stavio na nju kako bi pokrio barem ledja pomisleci da bi mogla i navuci rukave za svaki slucaj.dok je Rio imao svoju crnu majcu.

Ukoliko zelis mogu te odvesti kuci barem da ti nekako pomognem kad ti vec nije dobro,nebi mi bilo svejedno da te vidim ovde onesvescenu zar ne.

Tad je sacekao njen odgovor smireno

Nežno je okrenula zglob svoje ruke u potrazi za satom.

„Ne žuriš nigde sigurno?“ devojka je prošaptala pitanje; ali se doza uspaničenosti mogla prepoznati u dubokom tonu glasa. Zahvalila mu se na jakni kojom je prekrio kada je uhvatila jeza, no čim se usptavila na svoje u početku nesigurne noge, obrnula se i zakočala svoju jaknu a njemu vratila njegovu.

Primetivsi da je odbila da obuce njegovu jaknu koju sam joj dao ali ipak nije zacudilo sto je dalje mogla da stoji na noge sto ga iznenadilo,tad je potrvdno svojom glavom mrdao levo desno,bas nigde nije zurio.

Ja cu te pratim kuci jer ipak mi tata rekao da sledim svoje snove.

Tada bi se samo tiho nasmejao dok je oblacio svoju jaknu nazad,dok je krenuo kojim korakom tada bi zastao dok ju je pogledao,ispruzio bi levu ruku pokazujuci da moze biti sigurna da ga drzi za ruku kao u onoj ulici.

Sigurno volis supu il caj mislim da bi ti od toga proslo...nego mozes me drzati za ruku ako zelis

Šetalište je i dalje prelepo sijalo pod svetiljikama koje su sada zaslepljivale njene umorne oči. Osećaj je bio kao pod reflektorima, velika svetla uperena direktno u vas, toplota...Ali džentlmen koji joj je pravio društvo se činio simpatično, podotovo kada se tiho nasmejao predložio neke tekućine za kućno lečenje i pružio joj svoju ruku kao poziv da krenu.

„Rio?“ pozvala ga je po nadimku, otežano govoreći. Podigla je glavu, koju je do tad koristila za fokusiranje na rub svoje majice koji je otkrivao mali deo njenog stomaka, pa ga pogledala. Shvatila je u jednom momentu da je već 3,4 puta izlazila napolje mokre glave, šetala uokolo, nekad čak i bez jakne. Ko zna koliko puta je do sada mogla da zaradi ovu prehladu, pogotovo jer nije pazila na imunitet ni na koji način.
„Podji sa mnom“ reče mu i pokaza na put koji bi trebao da ih dovede do njene kuće.

Bas oko sebe dok je gledao dal ima ikoga jer je umislio zbog ovog mraka koji je u nekom delu imalo, sve dok nije video grane sa drveta koji se ljujaju zbog laganog vetra.pruzio bi svoju ruku i namestio tako da ga drzi za rukave kao I u onoj ulici osecao je taj isti dodir,krenuo je sa njom put do kuce jer nije znao sta ce ovde ostati,ali razmisljaljuci da malo ostane kod nje,te se setio dok ju je upitao.

Ukoliko si raspolozena mozemo igrati kod tebe Uno karata.

Kako je ovog puta došao sa druge strane terena put se račvao na dve strane onom kojom je do tog mesta došao i nešto novo nepoznato. Odlučio je da ode i istraži šta je tamo. Iz daleka video je neki park, ali kako nikada nije bio želeo je da ga poseti i upozna što više stvari grada Keona. Šetalište se po natpisu na početku zvalo Wilsonovo. Verovatno neki ratnik koji je dao život za grad Keon. Prošao je kroz šetalište i izašao na drugu stranu. Jedino što je zaključio je da je to za zaljubljene parove, a on nije nijedno od toga.

Došla je do Wilsonovog šetališta ali ipak je ostala sakrijena među obližnjim krošnjama drveta i samo ga posmatrala. Pojedine grančice padale su na njenu ispravljenu srebkastu kosu, a onda počupavši je malo, preko ramena, završavale na podu. Prelepo, pomislila je ironično jer zna koliko je vremena provela glancajući svoju tako svetlu kosu i kožu, tog jutra. Nosila je neke crne čizme koje su izgledale poprilično čvrsto i ekcentrično. Pantalone i majica dugih rukava sa dugmićima davale su joj casual izgled pogodan za šetnju ali ta mešavina tamnih teget i crnih boja činile su se još mračnije na njoj. Htela je da bude što neutralnija, ali je sada žestoko sumnjala u efektivnost crne boje. Neko poveće deblo uz težak prizvuk srušilo se tik pored njene leve ruke, srećom ne zakačivši je. Efekat bi bio tup udarac u ramenu kost ili odrana koža možda.. Ko kaže da priroda nije moćno oružje, onda kada to želi biti ? Veliki crni pauk, upravo je prešao preko njene desne čizme. Mozak je odmah podsetio na to koliko i ova stvorenja mogu biti opasna, odnosno otrov koji mogu posedovati. Znala je da je pauk a ni drvo neće ubiti ove večeri, ali svejedno je pošla u šetnju a zatekla sebe kako stoji i posmatra iz prikratka. –trgnuvši se iz stanja zamišljenosti, odlučila se da pođe u istraživanje nekog novog mestašceta i ovaj put malo produži i dopusti mu, da se ako treba, čak i vremenski oduži...

Ninja World - Roleplay Card Game

Wilsonovo šetalište