⦿Empty Village

Selo koje je bilo napusteno od strane svojih seljana koji su trazili bolji zivot u vecim gradovima. Iako je ovo selo napusteno, idalje izgleda kao da je neko ovde ziveo do skoro. Jedina stvar koja odaje ovo mesto jesu zarasle mahovine i lisajevi na zidovima i krovovima kuca, koji izgledaju kao da ih niko nije dirao decenijama. Klima koja okruzuje ovo selo je uvek topla, tako da prolazak ovuda je uvek opustajuc.

Nakon sto se najeo izasao je zajedno sa Ridenom koji ga je jedini iz nekog razloga pratio. Video je da ovaj nije u vinkli i halucinirao. Ponudio ga je konzerviranom hranom koji je ovaj sa zadovoljstvom prihvatio i jeo kao da mu je prvi obrok ikad u zivotu. Sa osmehom je gledao taj prizor, jer eto bio je koristan bliznjemu svome, sto je retko u svetu shinobija. Obicno su svi cave i govna. Tuzno.

Trudio se da sve odradi kako treba. Dosada, sve isto a istovremeno sve drugačije, i na kraju isti ishod je doveo do toga da mu bude još više dosadnije nego pre. Malo mu je išlo i na strpljenje, pa je nivo strpljenja opao toliko da je i opsovao u sebi zbog nenalaženja. Ali uprkos svemu tome on i dalje nije odustajao.

Taro ga ponudi konzerviranom hranom i prekinu gladne misli. Uzeo je dve tri konzerve iz njegovih ruku i otvorio kunaijem. Jeo je ko krmak onu pasuljcinu sa kobasicom koja bese u sve tri ukonzervirana. Bila je dobra, slana, ljuta, socna. Ne bi prepisao tako dobar ukus tome sto je umirao od gladi jer je i tad imao jako dobro culo ukusa. Osoba koja je pravila ove konzerve je bila pravi majstor, stavljen konzervans da to stoji, zacini da bude ukusno, pakovanje savrseno zatvoreno da slucajno ne zabudja. Jednostavno je taj neko presao kuvarsku komercijalnu igricu u ovom primitivnom svetu cakre.

Po arhitekturi sela mogao je zakljuciti da ljudi koji su ziveli u njemu jesu imali srecne i uredjene zivote. To je bilo dobro, ali zasto su se svi odselili odjendom? Nije hteo da predpostavlja na lose jer ipak je razmisljao samo kako bi mu vreme brze proslo dok trazi svetlucavo blago. Bio je zadovoljan dosadasnjim ucinkom ali mogli su jos malo.

Trud, trud i samo trud. Dosada je zanemarena iako se iz trena u tren sve više i više povećavala. Baš ga briga za dosadu, baš ga briga za okolinu, za sve, oće li naći nešto ili neće. Zanemario je svaki vid nekog iščekivanja, bilo negativan ili bio neki pozitivan. Samo je išao protiv sebe, gurao je i tražio što više.

Svaki shinobi mora dobro da se najede da bi mogao da koristi svoje najjace tehnike. Nije isto raditi imunitet praznog i punog stomaka. Bolje se stopis sa zemljom kad si pun nekog opasnog prebranca ili mesista. Svaki gurman shinobi to zna. Kao mali majka ga je ucila da kuva i tu je krenuo da sece luk ko profi iz par pokusaja. Zato je i otisao na ninja akademiju. Dobro mozda ne bas zbog toga ali kapirate poentu bio je talentovan.

Sada je već počela da ga hvata nervoza. Nervoza ga je zahvatala i to se polako videlo u očima. Kao neka vrsta nemira protiv kog se sada malo jače borio. Bez obzira na svu tu nebrigu o tome oće li šta otkriti ili neće on je sve to izignorisao iako se videlo na njegovom licu. Samo je tražio, neprekidno i neprestano, sve vreme i bez odmora. Makar je imao neku nadu.

Nesto sto nije primetio prvi put kad je prolazio kroz selo bio je sam oblik sela koji je bio kao napravljen udarom meteora. Ne znam kako bi tacno to opisao, osim krater vec ozeleneo kroz vekove svog postojanja. Mozda je neka eteorska kisa donela ljude na ovu planetu? koje je nase poreklo zapravo? jos bolje pitanje odakle summoni dolaze? zasto svi imamo slicnu ili istu svest, jedan oblak ideja?

Ona pasuljcina bila je dobra, popunila je prazna creva hranljivim suptancama i gasovima, a sada je bilo vreme da se gasovi izbacuju. Jednostavno je na svakih dva tri minuta mogao da se cuje ostar neprijatan zvuk pracen neprijatnim mirisom i Raidenu to bese zanimljivo da radi ne zna ni sam zasto. Svakako su sad bili na opustenoj misiji a ne na nekoj od koje zivot zavisi, valjda?

Dosta mu je bilo potrage i svega. Imao je ono po sta je dosao.

Ljudi sad cu napraviti podelu.

Sharingan ide Keigu. Byakugan ide Genbu.

Raidenu svako placa njegovo angazovanje u nasem timu u ryo koliko ko ima da izdvoji.

Drago mi je bilo poslovati sa vama ljudi.


Dao je epruveticu sa Sharinganom Keigu, Byakugan bocicu Genbu i Raidenu sav novac koji je imao sa sobom u trenutku (35k ryo).

Kristal koji je on zadrzao za sebe kao nagradu.

Izdvojio se sa Keigom da popricaju bez da ih ostala dvojica cuju sa kojima je posao bio zavrsen.

Idem u Akumetsu da unovčim kristal, možeš poći sa mnom ako želiš pa da podelimo nagradu.

Znao je sta to znaci, ili makar mislio. Istina je da osoba koja nije otisla sa nekim blagom jeste morala da dobije konpenzaciju, a Keigo je tu sumu napravio poprilicno lepom i primamljivom. Naravno morao je da se revansira za ovaj izdatak svog saputnika, posto ipak je on bio vodja ovog tima. Nacice ga u Magnetu nekad i oduziti mu se novcano, sa kamatama.

Mahnuo je Keigu, mahnuo ovoj dvojici u daljini. Sa tim svi njegovi poslovi ovde bili su gotovi i zaputio se u nepoznato.

Potraga je napredovala do svoje finalne konačnosti. Svi zaključiše da je potraga bila dovoljna. Kada je došlo vreme da se podele nagrade podela je bila sledeća: Keigu je dopao šaringan, njemu byakugan, Taro uze za sebe svetlucavi predmet a za Raidena koji nije uzeo ništa svi odvojiše ryoe da mu se kompenzuje. Taro je izdvojio 35000 ryoa, Keigo dade 100000, on pošto je imao dovoljno za sebe on je izdvojio 80000 ryoa, ukupno 215000 ryoa je bila fina suma za Raidena.

Takođe. Nadam se daljoj saradnji u budućnosti.

Onda se Taro odvojio od njega i Raidena sa Keigom da popričaju, to mu je palo za oko. Iako nije mogao čuti jer su se isuviše udaljili, on je imao pretpostavku da razgovaraju o onom svetlucavom predmetu. Prošlo mu je kroz glavu pitanje kakve nagrade daje taj svetlucav predmet. Možda je to bila tema, ali nije više obraćao pažnju na to kada ga nije dobio. Prestao je sa analizom. Iako ga je zaintrigirao taj predmet on nije hteo da im se ubacuje i ometa. Samo ih je pomno pratio i njihov govor tela, koji kao da su se suprotstavljali na prijateljski način. Ubrzo Taro se odvoji od Keiga, mahne mu, kao i njemu i Raidenu. On otpozdravi i Taro ode, kao i Keigo. Ubrzo bi je on otišao odatle.